Umesto poštara – bespilotna letelica

Kompanija Amazon je prošle nedelje najavila dostavu paketa bespilotnim letelicama što je izazvalo veliko uzbuđenje. U ponedeljak je i Nemačka pošta DHL prvi put isporučila vazdušnu poštu bespilotnom letelicom – leteći poštar je doneo paketić preko Rajne i time položio test firme. Ali Pošta – baš kao ni Amazon – još nema konkretne planove kada će angažovati letelice u regularnoj isporuci.

Ali da li bi takva opcija isporučivanja uopšte imala smisla ekonomski gledano? „U svakom slučaju bi bila interesantna“, kaž Herbert Kocab, ekonomista i stručnjak za logistiku sa Univerziteta u Bremenu. Primena bespilotnih letelica za dostavu robe bi pre svega mogla da rastereti ulice u velikim gradovima: „Previše isporučioca robe vozi nekoordinisano okolo-naokolo, dosadašnje koncepte ne koristimo optimalno.“

Ima smisla za zabačena mesta

U ruralnim oblastima, gde bi redovni poštanski automobili za pojedine isporuke bili ekonomski neisplativi, bespilotne letelice bi bile alternativa. Tako se na primer u Skandinaviji ili Australiji koriste avionski uređaji u zabačenim mestima. Time se generalno može smanjiti saobraćaj na ulicama, kaže Kocab. „Tu će doći do poremećaja saobraćaja jer bespilotne letelice koriste prostor iznad naših glava u kojem baš i nemamo važeća saobraćajna pravila.“

Za sada još nema jasnih odredbi za puštanje u rad malih letelica. Tehnički bi već bilo moguća satelitska navigacija putem Dži-Pi-Esa, ali iz bezbednosnih razloga bespilotne letilice mogu trenutno samo da se koriste u vidokrugu pilota na zemlji i da lete samo do određene visine. Povrh toga, u Nemačkoj privatni letovi nisu tako strogo regulisani kao komercijalni. I u SAD, prema rečima šefa Amazaona Džefa Bezosa, Američka agencija za avijaciju nije dozvolila testove i korišćenje tih uređaja.

Glavni problem – čove

Za Herberta Kocaba glavni problemi bespilotnih letelica nisu isplativost, vetar i kiša, ili određeni zakoni: to su pre svega ljudi koji nešto poručuju i dobijaju isporučeno. „Čovek vrlo jednostavno može da poruči nešto na internetu, roba se u centru za sortiranje priprema za isporuku i potom stiže na odredište. Ali ako niko nije kod kuće, bespilotna letelica ne može da dostavi robu.“ Pitanje, gde će ljudi želeti da preuzmu robu, jeste odlučujuće, smatra Kocab.

Prema stručnjacima za logistiku, korišćenje bespilotnih letelica bi imalo smisla na ograničenim prostorima. Na primer na velikim terenima firme, koji se prostiru na više kvadratnih kilometara, mogla bi da se isporučuje pošta za preduzeće. Ali što se tiče centra grada, Kocab je skeptičan. Umesto preskupih isporuka helikopterom, mogle bi se koristiti letelice. Ali nameće se pitanje: „Da li je bespilotna letelica brža od tunela?“ Jer i koncept isporuke robe podzemnim putevima, metroom, jeste mogući scenario za rasterećenje ulica. Možda će promišljanje o korišćenju letelica doprineti da stara dobra pneumatska pošta doživi renesansu.

Autori: Kristof Hartman / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević