Većini Nemaca važna kultura sećanja na Holokaust
24. januar 2020.
Pre 75 godina, Crvena armija je oslobodila malobrojne preživele zatvorenike iz koncentracionog logora Aušvic. Tu je ubijeno više od milion ljudi, od toga najviše Jevreja.
Godine 1996, na inicijativu tadašnjeg nemačkog predsjednika Romana Hercoga, 27. januar je u Nemačkoj i zvanično proglašen za Dan sećanja na žrtve nacizma, da bi 2005. godine i Ujedinjene nacije taj datum proglasile za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
Antisemitizam se probudio
U Nemačkoj su se mržnja i netrpeljivost prema Jevrejima poslednjih godina ponovo probudile. Povećan je broj antisemitskih napada, a Jevreji koji žive u Nemačkoj sve više su mete otvorenih napada na ulici. Vrhunac je bio događaj u Haleu 9. oktobra prošle godine kada su napadači pokušali da na najveći jevrejski praznik Jom Kipur uđu u sinagogu i ubiju 51. vernika dok je trajala molitva.
Koliko je u ovakvim vremenima Nemcima važna kultura sećanja na Holokaust? Redakcija Dojče velea je tim povodom zatražila od instituta za istraživanje javnog mnjenja „Infratest dimap“ da istraži tu temu. Rezultati dobijeni na osnovu reprezentativnog uzorka baziranog na 1.018 telefonskih razgovora su, prema mišljenju eksperta Roberta Hajnriha, „uglavnom umirujući“.
Podsećanje na zločine – adekvatno
Na pitanje „da li smatrate da se na nacističke zločine podseća previše, adekvatno ili premalo“, više od polovine anketiranih osoba izjavljuje da je kultura sećanja i odnos prema prošlosti „adekvatan i ispravan“. Istovremeno, četvrtina Nemaca smatra da je toga „previše“, dok jedan od šest ispitanika smatra da se na zločine nacionalsocijalizma u Nemačkoj ne podseća dovoljno.
Drugo pitanje u studiji je glasilo: „Nedavno je neko izjavio da bi ’gotovo 75 godina nakon završetka Drugog svetskog rata trebalo povući crtu i ne baviti se više u toj meri erom nacionalsocijalizma’. Da li se slažete sa tom tvrdnjom ili ne?“ Jasna većina od 60 odsto ispitanika s tim se nije složila, dok 37 odsto ispitanih ipak smatra da bi zločine nacionalsocijalizma trebalo ostaviti iza sebe.
Treći set pitanja bavio se suočavanjem sa zločinima nacizma. Tri od četiri ispitanika smatraju da bi poseta koncentracionim logorima Aušvic ili Buhenvald u budućnosti morala da bude obavezni program u školama i sastavni deo školske nastave.
Takođe, 61 odsto građana Nemačke smatra da bi trebalo preispitati ulogu sopstvene porodice u vreme nacizma. I još jedan podatak: 55 procenata učesnika ankete ne misli da politički azilanti neizostavno morali da znaju o zločinima nacionalsocijalizma.
Uticaj obrazovanja
„Obrazovanje pomaže.“ To je, kaže ekspert instituta „Infratest dimap“ Roberto Hajnrih, bila „prva reakcija jednog mog kolege kada je pogledao podatke iz istraživanja“. To se posebno uočava kada je reč o debati da li bi konačno trebalo podvući crtu pod prošlošću i nacističkim zločinima. Tako se za podvlačenje crte izjasnilo samo 21 odsto ispitanika sa maturom ili visokim stepenom obrazovanja i 56 procenata ispitanika s nižim stepenom obrazovanja.
„Sve u svemu, jasna većina ispitanika koji su učestvovali u anketi izjavljuje da moramo da nastavimo da se bavimo temom nacionalsocijalizma“, sumira Hajnrih.
Pa ipak, poredeći rezultate nove studije sa istraživanjem „Memo Nemačka – multidimenzionalni motor sećanja“ iz 2018. i 2019. godine, može se uočiti da se politička i društvena klima u Nemačkoj promenila. Pre dvije godine samo 26 odsto ispitanika zalagalo se za podvlačenje crte pod nacističku prošlost, dok ih je prethodne godine bilo 33 procenta. U ovogodišnjem istraživanju „Infratest dimapa“ za DW ova brojka se povećala za četiri odsto.