„Vladari iz senke“ u Kopenhagenu

Bilderberška grupa se ove godine sastaje u Kopenhagenu. Sastanak se održava od četvrtka do nedelje u hotelu Meriot. Svih 400 soba su u tom periodu zauzete, što ukazuje na to da je grupa zakupila čitav hotel. Na podužoj listi učesnikanalaze se i princeza Beatriks od Holandije (spada u rodonačelnike konferencije), Anders Fog Rasmusen (generalni sekretar NATO), Filip Bridlav (glavnokomandujući NATO za Evropu), Kristin Lagard (predsednica MMF), Vivijan Reding (potpredsednica Evropske komisije), Erik Šmit (izvršni predsednik kompanije Gugl), Karl Bilt (ministar spoljnih poslova Švedske), Tomas Enders (šef Erbasa), te nemački političari Jerg Asmusen (SPD, funkcioner u Ministarstvu rada), Norbert Retgen (predsednik Odbora za spoljne poslove Bundestaga), biznismeni Paul Ahlajtner (Dojče bank) i Jozef Akerman (bivši šef Dojče bank) i kao redovni predstavnik medija Matijas Depfner (šef uprave izdavačke kuće Aksel Špringer).

Zvanično i nezvanično

U obaveštenju za medije, Bilderberška grupa piše da na 62. sastanku ove grupe učestvuje 140 učesnika iz 22 zemlje. U pitanju je zvanična lista koja obično nije kompletna. Dugogodišnji posmatrači Bilderberške grupe prenose da postoje i učesnici koji ne žele da se njihova imena pojavljuju na toj listi. U SAD, na primer, postoji zakon zvani Loganov aktkoji ne dozvoljava da se članovi vlade sastaju sa članovima stranih vlada bez izričite saglasnosti predsednika Kongresa, a u suprotnom preti kazna lišavanjem slobode u trajanju do tri godine. Do sada su državni funkcioneri nekih zemalja kod kuće bivali „prozvani“ zbog učešća na Bilderberškom sastanku, i obično na to odgovarali da je u pitanju privatno putovanje koje nije finansirano državnim novcem.

Među temama ovogodišnjeg sastanka su Ukrajina, budućnost Evrope, nova arhitektura Bliskog istoka, političke i ekonomske perspektive Kine, kao i pitanje: postoji li privatnost? Nezvanično, teško da će sastanak proći bez razmatranja ekonomske politike Rusije i jačanja uloge zemalja grupe BRIKS u globalnoj privredi, kao i bez diskusija o planiranom Trgovinskom sporazumu SAD i EU (TTIP). Posle sastanka se, po običaju, ne očekuju saopštenja za štampu niti bilo kakvi zaključci. Transparentnost rada je potpuno strana Bilderberškoj grupi, mada ona odnedavno održava sopstveni internet-portal – na kojem, osim lista učesnika konferencije i nekih opštih napomena o „dijalogu sa ciljem unapređenja odnosa Evrope i Severne Amerike“ nema nikakvih konkretnijih informacija.

Stvarna moć i dalje – nepoznata

Mere obezbeđenja koje prate bilderberške sastanke ne izostaju ni ovaj put. Hotel Meriot u Kopenhagenu je tokom noći pre početak konferencije ograđen montažnim barikadama, a oko zgrade patroliraju policijske snage i agenti u civilu. Dva nezavisna novinara koja su se približila hotelu sa namerom da snime dolazak učesnika sastanka su uhapšena, odvedena u policijsku stanicu i nešto kasnije puštena na slobodu, drugoj dvojici – među kojima je jedan novinar Gardijana– naređeno je da napuste područje hotela. Ostalih novinara prvog dana konferencije nije ni bilo – mejnstrim mediji uglavnom uopšte ni ne pominju da se ovaj sastanak održava.

Ostaju stalne špekulacije i teorije o tome kakva je stvarna moć Bilderberške grupe. Njena jedina zajednička aktivnost je sastajanje jednom godišnje – ona nije forum koji je neprestano prisutan i aktivan, poput nekih drugih elitnih klubova kao što su Okrugli sto visokih preduzimača (Entrepreneurs Roundtable) ili Evropski okrugli sto industrijalaca (European Round Table of Industrialists, ERT). S druge strane, i pored ideološke saglasnosti, članovi Bilderberga zastupaju vrlo širok spektar nacionalnih i ekonomskih interesa koji se ponekad međusobno i kose, mada su uglavnom u pitanju pripadnici ili pomagači neoliberalne oligarhije. Po jednom od najboljih poznavalaca ove grupe, novinaru Danijelu Estulinu, radi se o aristokratiji koja održava kontrolu nad novcem i resursima, a to je rad koji mora da se podvrgne analizi i okvirno planira – na ovakvim sastancima.