Vlast je tamo gde je Vučić

Nakon dugotrajnih nagađanja i medijskih spekulacija, razrešena je i poslednja dilema. Sadašnji premijer Aleksandar Vučić biće predsednički kandidat svoje stranke, ali i vladajuće koalicije, na predsedničkim izborima u Srbiji. SNS je jednoglasno odlučila da Aleksandar Vučić bude predsednički kandidat, ali za sada još nije poznato kakav politički dogovor je postignut sa aktuelnim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. Naprednjaci su odlučili da ne podrže Nikolićevu kandidaturu za drugi mandat, jer su sva istraživanja javnog mnjenja pokazivala da on nema šanse da u drugom krugu pobedi nekog od opozicionih kandidata. Prema istim istraživanjima, Aleksandar Vučić ima dobre šanse da pobedi već u prvom krugu.

Sudbina Tomislava Nikolića

Politikolog Duško Radosavljević kaže za DW da je „za vladajuću koaliciju na simboličkom nivou bilo bitno da se ne izgubi taj prvi korak ka gubitku vlasti, i zato je bilo važno da se postavi najjači kandidat. U tom smislu to i nije neko iznenađenje, a pored toga je bilo važno i pacifikovati Tomislava Nikolića“. Međutim, Radosavljević procenjuje da se aktuelni predsednik Srbije neće baš mirno povući, pisati memoare i peći rakiju u Bajčetini. „On može biti ozbiljan politički protivnik, jer, recimo, može zatražiti da mu se vrati rukovođenje SNS, stranke koju je na tanjiru predao Vučiću. Ili možda zatraži i da bude premijer, tako da će biti zanimljivo pratiti kako će se Vučić zahvaliti Tomislavu Nikoliću. Zato su i važni ovi izbori, jer oni ipak mogu izazvati neke stranačke potrese, a tu je naravno pitanje i šta sa Nikolićem, šta sa Vojislavom Šešeljem nakon izbora, ili šta će se dalje dešavati sa opozicijom“.

„Mi trenutno imamo autoritarnu vlast u Srbiji i za takvu vlast bi gubitak predsedničkih izbora bio ravan katastrofi“, ističe za DW sociolog Jovo Bakić. „Sa druge strane ne bi trebalo uopšte sumnjati da će se vlast preseliti tamo gde je Aleksandar Vučić. U Srbiji inače Ustav vrlo malo znači, tako da je vlast tamo gde je Aleksandar Vučić. Čak i da on uopšte nije u vladi, a da je samo šef stranke koja ima najviše poslanika, on bi i dalje vladao, baš kao i Milo Đukanović u Crnoj Gori“.

Ko je najozbiljniji protivkandidat?

Najozbiljniji protivnici Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima biće Vuk Jeremić, bivši ministar spoljnih poslova, Saša Janković, bivši Zaštitnik građana, ali i lider radikala Vojislav Šešelj. Duško Radosavljević smatra da bi „Šešelj bio ozbiljan protivnik, ali na nekim drugim izborima na kojima kandidat nije Vučić, jer je to protivnik koji mu je blizak u svakom smislu. A Vuk Jeremić bi bio ozbiljan protivkandidat kad ne bi postojao kandidat Dveri i kandidat Vojislav Šešelj, jer bi onda neki deo tih ljudi glasao za njega. Ovako se čak može desiti da Jeremić u prvom krugu završi na četvrtom ili petom mestu. Vuk Jeremić bi bio veoma ozbiljan kandidat kada bi bio kandidat cele opozicije, što, kao što vidimo, nije bilo moguće. A ako pogledamo da je Saša Janković neko koga podržava građanski deo Srbije, on možda može biti i najprijatnije iznenađenje ovih izbora“, smatra Radosavljević.

Jovo Bakić kaže da, ako se uporede Vuk Jeremić i Saša Janković, Jeremić ima tu prednost da je poznatiji u Srbiji. „U uslovima medijske blokade, naročito televizija sa nacionalnom frekvencijom, to je vrlo važna stvar. A ako uporedimo Vučića i Jeremića, njegov adut može biti što je svakako staloženiji od Vučića, ima bolju samokontrolu, i ima dosta nagomilanog i diplomatskog i političkog iskustva“.

Samo najjači o Kosovu

Srpski mediji navode i da je jedan od razloga za kandidaturu Aleksandra Vučića na neki način novi format razgovora Beograda i Prištine, koji je praktično prebačen na nivo predsednika. Duško Radosavljević smatra da ta teorija nije baš održiva i dodaje da „Federika Mogerini ipak nema toliku moć da bira predsednika Srbije. Očito je samo da stranci zahtevaju da razgovore o Kosovu vode najjače političke ličnosti – u Srbiji je to Vučić, a na Kosovu je to Tači. Oni u formalnom smislu možda moraju imati isti rang, ali Zapad je kao što znamo fleksibilan i pragmatičan. Ljudi na Zapadu zato žele da to bude Vučić, a forma je tu manje bitna.“

Rejting otporan na afere

Naprednjaci su već skoro pet godina na vlasti i ta vladavina je bila obeležena mnogobrojnim aferama. Međutim, ništa od toga nije negativno uticalo na rejting SNS i Aleksandra Vučića. Nakon svega, istraživanja pokazuju rejting stranke i Vučića koji se kreće oko 50, ili i preko 50 procenata. Stiče se utisak da SNS i Vučića nikakav skandal ili pogrešan potez ne dotiču. Jovo Bakić smatra da je „do toga došlo jer je ovo rastureno društvo, tu i velike sile igraju svoju ulogu, a pored toga imamo i autoritarce na vlasti koji kontrolišu sredstva masovnog informisanja. Šira javnost zbog toga nije dovoljno upoznata sa različitim detaljima koji se vezuju i za Aleksandra Vučića lično, i za njegove najbliže saradnike, i za njegove koalicione partnere. Pitanje je samo vremena kada će se raspoloženje u Srbiji, koje je sada prilično naklonjeno Vučiću, promeniti. Čini se da naša javnost još nije shvatila kada bi malo brže trebalo menjati vlast.“

Duško Radosavljević takođe smatra da u Srbiji afere neko vreme uopšte ne dopiru do birača, i da je to u srpskom višestranačju postalo sasvim normalno. „Ali, na duži rok, one ipak imaju jako dejstvo. Na početku se one lepe na pojedince, a onda kasnije idu na račun cele stranke, sistema vladavine i na nosioca vlasti. A kad će se desiti ta prelomna tačka, to je nemoguće predvideti.“

Bez parlamentarnih izbora?

Dve su stvari, bar za sada, ostale nekako nedorečene nakon najave Vučićeve kandidature: činjenica da on kaže da neće podneti ostavku, da će kampanju najverovatnije voditi sa mesta premijera i da u tome izgleda ne vidi ništa sporno, kao i činjenica da se više ne govori o vanrednim parlamentarnim izborima. „Mislim da je njihova procena da je bolje ipak držati vlast još tri godine, možda proglasiti pobedu na Kosovu, pa posle toga pobeći, nego sada ulaziti u rizik parlamentarnih izbora gde su moguća svakakva iznenađenja“, zaključuje Radosavljević.