Vreme pandemije – vreme korupcije
28. januar 2021.
Već godinu dana vlade širom sveta imaju posebnu ulogu i moraju da upravljaju vanrednim stanjem zbog pandemije korone. Moraju da nabavljaju medicinsku opremu, da uvoze maske, organizuju vakcinaciju, donose pakete pomoći privrede, da vrše raspodelu sredstava.
„Nažalost, vremena pandemije su za korumpirane vlade dobra vremena“, kaže Danijel Erikson, generalni direktor Transparensi internešenela (Transparency International – TI). Ta nevladina organizacija objavljuje svoj Indeks korupcije jednom godišnje. Ove godine stručnjaci za korupciju fokus su stavili na vezu između korupcije i zdravstvene zaštite.
„Pokazalo se da postoji veza između nivoa korupcije i odgovora na zdravstvenu krizu izazvanu pandemijom“, izjavio je Erikson za DW.
Dve trećine sveta je korumpirano
U zemljama sa autoritarnim vladama posebno su netransparentni procesi nabavke medicinskih uređaja, respiratora i maski. „To naravno čini takve nabavke atraktivnim, jer omogućava novcu da zaluta u privatne džepove onih koji se na taj način bogate na štetu stanovništva. Posledica takve korupcije je da se u siromašnijim zemljama, recimo u Aziji i Africi, manje novca investira u zdravstveni sistem. Tu doslovno i s pravom možemo reći da korupcija ubija“, kaže Danijel Erikson.
-pročitajte još: Branko Milanović: Nejednakost vodi do stvaranja nove aristokratije
Sve u svemu, svet se kreće na sličnom nivou korupcije kao i prethodne godine. Transparensi dodeljuje bodove za godišnji poredak, a skala se kreće od nule za potpuno korumpiranu, do 100 za apsolutno čistu zemlju. U 2020.godini dve trećine svih zemalja nisu dosegle ni minimalnu granicu od 50 bodova.
„Moglo bi se reći da je dve trećine sveta korumpirano. Pritom su neke od zemalja, koje se nalaze na vrhu liste kao najmanje korumpirane, one koje omogućavaju korupciju u zemljama na kraju spiska“, kaže Erikson.
Prema navodima TU, indeks prvenstveno beleži koliko su česti podmićivanje, pronevere i nepotizam u određenim zemljama, da li postoje zakoni protiv korupcije i da li se oni sprovode. Da bi to saznali, ljudi iz TI vode intervjue sa državnim stručnjacima i menadžerima.
Demokratske zemlje imaju bolje rezultate
Prema trenutnoj rang-listi, svako ko živi u Danskoj ili naNovom Zelandu može da bude srećan. Te dve zemlje dobile su najviše bodova. Slede Finska, Singapur, Švedska i Švajcarska. Nemačka je na osmom mestu sa 80 bodova, isto kao i 2019.
Kada je reč o zemljama Balkana, Srbija je na 94. mestu sa 38 bodova, što je pad u odnosu na 2019. kada je bila na 91. mestu, ali sa istim brojem bodova jer je i tada imala 38. Ispred Srbije su Mađarska, Bugarska i Rumunija koje dele 69. mesto, Crna Gora koja je na 67, Hrvatska na 63. i Slovenija na 35. mestu. Iza Srbije rangirani su Kosovo i Albanija koji dele na 104. mesto, a najlošije rangirane u regionu su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija koje dele 111. mesto na listi.
Prema rang-listi TI, posebno sumorna situacija je u Somaliji i u Južnom Sudanu, a slično je i u Venecueli, Jemenu i Siriji.
„U nekim zemljama uočavamo da se poslednjih godina situacija kontinuirano poboljšavala“, kaže Erikson. To je slučaje u Grčkoj, Mjanmaru i Ekvadoru. Suprotan trend uočava se u Libanu, Malaviju i Bosni i Hercegovini.
A primetno je i još nešto: „Što su društva više demokratska, otvorenija i transparentnija, to su sposobnija da deluju protiv korupcije. Vidimo i da neke zemlje podrivaju slobodu izražavanja i zanemaruju ljudska prava, što šteti njihovoj sposobnosti da se bore protiv korupcije“, kaže šef TI.
Sve u svemu, prema indeksu korupcije, zemlje podsaharske Afrike koje u proseku imaju 32 boda, beleže najgori rezultat u svetu. S prosekom od 66 bodova, zapadna Evropa zauzima prvo mesto među regionima u sveta.
Transparensi utvrđuje indeks korupcije od 2004. godine s ciljem da se nepotizam i korupcija učine vidljivim širom sveta.