Vučićeva snaga – slabost opozicije

Premijer Srbije Aleksandar Vučić već sada kontroliše 83 odsto poslaničkih glasova u Skupštini. Ipak, usred svog mandata raspisao je izbore. On kao neprikosnoveni broj jedan u Srbiji obrazlaže taj potez otporima prema reformama i prema daljem približavanju Evropskoj uniji. Međutim, malo ko zaista može da razume tu argumentaciju predsednika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Šta želi taj moćni političar?

Izbori pa otpuštanja

Želi da dobije na vremenu kako bi sproveo odavno obećane korenite reforme, smatraju srpski analitičari. Pre nego što sanira desetak propalih velikih državnih firmi i desetine hiljada ljudi ostanu bez posla, Vučić želi da osigura još jedan pun mandat. Računica mu je da će se ekonomija oporaviti, te da će građani imati više novca u džepu, pa za četiri godine niko više neće pričati o bolnim otpuštanjima.

Kritičari optužuju Vučića za gušenje medijskih sloboda, za blokadu državnih institucija kao i za mešanje u rad pravosuđa. Ipak, uprkos netrpeljivosti prema njemu, trenutno ne postoji ozbiljna alternativa Vučiću. Razlog je posvađana i pocepana opozicija. Bivši predsednik Srbije Boris Tadić je najbolji primer za autodestrukciju iz egoističkih i narcističkih motiva. Bivši predsednik nekada moćne Demokratske stranke (DS) je stalnim svađama doveo do toga da ta partija postane potpuno beznačajna.

Gresi opozicije

Osim toga, sadašnja opozicija se najverovatnije sama dovela u ovu situaciju. Naime, vreme njene osmogodišnje vladavine, sve do 2012, bilo je označeno stalno novim slučajevima korupcije velikih razmera i praksom lošeg poslovanja. Veliki broj političara iz tog bloka uspeli su na sumnjiv način da dođu do ogromnog bogatstva.

Tako se nekadašnji studentski vođe Čedomir Jovanović, čija Liberalna partija nije više u parlamentu, rado pokazuje kao dobrostojeći hedonista: Heli-skijanje u Pakistanu, odmor na ostrvu džet-seta – na grčkom Mikonosu i to sa impozantnom pratnjom, kao i velikodušni državni krediti za kupovinu jedne prehrambene firme. U zemlji sa prosečnim platama od 360 evra to nije baš popularno. Zato su veliki delovi stanovništava izgubili nadu da će se socijalna, društvena i ekonomska situacija uskoro popraviti.

U jednoj anketi, više od 70 odsto studenata navelo je da će posle sticanja diplome potražiti posao u inostranstvu. Odlazak mizerno plaćenih lekara, pre svega u Nemačku, Austriju, Veliku Britaniju i Skandinaviju postepeno uvodi zdravstveni sistem u Srbiji u velike nevolje.

Šešelj jedina nepoznanica

Sve dosadašnje ankete predviđaju jasnu pobedu Vučićeve Srpske napredne stranke. Jedino je pitanje da li će partija pridobiti više ili manje od pola birača, kojih je u Srbiji 6,7 miliona. SNS ima veliku prednost u odnosu na sledeću po snazi partiju, Socijalističku partiju Srbije (SPS). Partija je nastala iz bivše Komunističke partije koju je preimenovao autokrata Slobodan Milošević, političar koji je umro u pritvoru Međunarodnog tribunala za ratne zločine u Hagu.

Veliku nepoznanicu predstavljaju ekstremni Radikali (SRS), koji bi mogli da dožive veliki uzlet posle prošlomesečne oslobađajuće presude njihovom partijskom vođi Vojislavu Šešelju.