Udaljava li se Zagreb od Sarajeva i Beograda?

Po svemu sudeći, loš start hrvatske vlade koju su kroz neobičan pregovarački proces s pravom veta sastavljali Most i Domoljubna koalicija, odložili su pojašnjavanje spoljne politike koju kabinet Tihomira Oreškovića namerava da vodi u iduće četiri godine. Premijer, koji i sam za sebe tvrdi da nije političar i da je „spreman da uči“, kroz javne nastupe se, kao ni jedan njegov prethodnik, fokusirao isključivo na finansije i privredu.

Ipak, prve obrise budućih odnosa sa susednim zemljama, a pri tom se misli na komšije sa istoka, ocrtao je ministar spoljnih poslova Miro Kovač iz redova HDZ-a. Ministar je tako izdao naređenje zaposlenima u Ministarstvu prema kojem reč „regija“ više nije poželjna u komuniciranju kada se radi o zapadnom Balkanu. Kovač tvrdi da je „regija“ nejasan pojam i da će se ubuduće koristiti pojam „susjedstvo“, jer je to za njega precizniji termin. Pri tom bi trebalo znati da je reč „regija“ pre nekoliko godina uvedena u ideološki pojmovnik desnice koja je zamerala levo-liberalnoj vladi i bivšem predsedniku Ivi Josipoviću da kroz njega želi da vaskrsne bivšu Jugoslaviju.

„Imamo susede i oni imaju svoje ime – Slovenija, Italija, Srbija i šire. To su termini koje želim da se koriste“, objasnio je Kovač putem javne televizije kako terminološki i misaono želi da jasno da ogradi Hrvatsku od zemalja nastalih raspadom Jugoslavije. Međutim, malo ko zna šta zapravo Vlada namerava da uradi, a politički analitičari često traže „još malo vremena“ pre nego što donesu svoj sud.

Pomoć na putu u EU

Iz dvadesetak stranica PowerPoint prezentacije koju je premijer pokazao saborskim poslanicima pre no što su ga potvrdili za premijera, generalno se malo toga moglo saznati. „Nažalost, odnos prema Bosni i Hercegovini se ne vidi ni iz njegovih nastupa, niti iz te takozvane prezentacije njegovog programa u Saboru. Iz nje se uopšte nije videla spoljna politika, odnosno da li će je Hrvatska uopšte imati“, komentariše za Dojče vele spoljnopolitički analitičar Tomislav Jakić.

Novinar Jutarnjeg lista koji prati spoljnu politiku Željko Trkanjac, objašnjava pak da su gledišta Oreškovićeve vlade definisana u skladu sa stavovima koje je do sada imala svaka hrvatska vlada, a to je zaštita Hrvata, na šta obavezuje Ustav. Tu je i sprovođenje Dejtonskog sporazuma i borba za jednakopravnost Hrvata u BiH. „Može se očekivati da će se Hrvatska tu potruditi, prvenstveno zbog toga što će BiH 15. februara podneti zahtev za članstvo u EU. Tu će se tražiti pomoć Hrvatske pa bi Zagreb mogao snažnije da utiče na Sarajevo. Očekujem aktivnu politiku prema BiH, ali s druge strane, biće ograničena mogućnostima bosanskohercegovačke politike. Pitanje je koliko je BiH spremna da prihvati pomoć od Hrvatske i da je sprovede. Ipak, biće mnogo lakše zbog kontakata dvaju HDZ-a“, smatra Trkanjac i ilustruje slabost bosanskohercegovačke politike kroz primer hapšenja Fahrudina Radončića.

Vlada će imati više simpatija za treći entitet

Koliko zapravo Hrvatska u nekoliko idućih godina može da odgovori na očekivanja Hrvata u BiH, s obzirom na to da je sada na vlasti HDZ, politička opcija kojoj su tradicionalno skloni? „Šta Hrvati u BiH žele od Hrvatske? To je pravo pitanje“, kaže Jakić i dodaje da hrvatski korpus u BiH nije jedinstven, pa ni po pitanju trećeg entiteta. „Ako zatraže treći entitet, ova vlada će imati više simpatija za takve zahteve, nego što su ih imale sve dosadašnje vlade. A koliko će i kako ispunjavati svoju ustavnu obavezu koju ima prema Hrvatima koji žive van Hrvatske, to je opet neodgovoreno. Ni o tome do sada od premijera i ministara nismo čuli ni reč“, kaže Jakić inače spoljnopolitički savetnik bivšeg Hrvatske predsednika Stepana Mesića.

Za očekivati je da će jačanje desnice u Hrvatskoj podići to pitanje na površinu, ali novinar Jutarnjeg lista Trkanjac misli da će u tom slučaju sve ostati samo na rečima. „Recimo to tako da čak i ako neko u Hrvatskoj želi treći entitet, svima je jasno da Vašington na njega ne bi pristao. Pozvao bih se na izjavu Valentina Inca, visokog predstavnika za BiH, koji je rekao da je Dejton dobar okvir i da bi BiH trebalo da se menja iznutra. Unutar BiH, na temeljima Dejtona, mogu da se sprovode reforme.“

Može li Orešković da poboljša odnose sa Srbijom?

Što se budućih odnosa sa Srbijom tiče, Trkanjac ističe pozitivan primer premijera Aleksandra Vučića koji je prvi čestitao Tihomiru Oreškoviću na formiranju vlade. Ali i dodaje da u Oreškovićevoj saborskoj prezentaciji Srbija nije navedena svojim imenom, već se govorilo o istočnom susedstvu. „Tu će većinu posla da odradi ministar spoljnih poslova Miro Kovač, jer ni premijer, ni potpredsednici (Tomislav Karamarko i Božo Petrov, prim. aut.) nisu vični diplomatiji i spoljnoj policiji. Biće to izazov za ministra, jer treba potpuno otvoriti kanale prema Srbiji. Previše je otvorenih pitanja i nakupljenih raznih izjava. Uostalom, i Srbija je na putu prema EU pa Hrvatska može da se pokaže bitno drugačijom nego Slovenija prema Hrvatskoj. Jasno, uz to bi pametno trebalo ostvariti rešavanje niza otvorenih pitanja; od onih najbolnijih što se tiče nestalih, pa do granica i svega ostalog.“

Odnosima sa Srbijom sigurno neće pomoći radikalni stavovi potpredsednika Sabora Ivana Tepeša, šefa Hrvatske stranke prava dr. Ante Starčević. On je putem javne televizije saopštio da će se zalagati za revidiranje broja poslanika srpske nacionalne manjine po ključu reciprociteta sa Srbijom. „Ta najava ne ukazuje na to da bi odnosi mogli da se poboljšavaju, jer ako počnemo da uslovljavamo nešto s tim šta radi neko drugi, to onda jednostavno nije dobro. Postoje evropski standardi koje smo prihvatili za vreme pregovaranja o članstvu u EU. Na kraju, postoje i pozitivni zakoni Republike Hrvatske. Čim počnemo to da menjamo i da sužavamo prava bilo koje nacionalne manjine, iako se primarno uvek radi samo o Srbima; čim počnemo da se pozivamo na ono što rade neki drugi, to nije dobro“, misli Jakić.

Predsednica i ministar – misle isto

Sam ministar Kovač, donedavni međunarodni sekretar HDZ-a i bivši diplomata, dobro je kadrovsko rešenje za šefa diplomatije, smatra Tomislav Jakić. „Sasvim sigurno, ne može mu se odreći stručnost. Prema mom mišljenju, on je jedan od retkih u novoj vladi za koga se može reći da poznaje područje za koje je preuzeo odgovornost. Kakvu će on politiku da vodi i koliko će manevarskog prostora da ima – to su pitanja na koja u Hrvatskoj danas nemamo odgovor. Moglo se primetiti da ga je primila predsednica Kolinda Grabar-Kitarović i da mu je, što je prilično neobično sa stanovišta Ustava, objasnila svoje smernice spoljne politike. Ustav propisuje da spoljnu politiku vode Vlada i predsednik države, ali ne da predsednik vodi spoljnu politiku i svoje smernice objašnjava ministru kako bi on znao šta da radi“, kaže Jakić.

Ne treba zaboraviti, upozorava Trkanjac, da se po prvi put od 2000. godine dogodilo da vlada i predsednik neće biti u sukobu. „Mesić se nije slagao ni sa Račanovom, niti sa Sanaderovom spoljnom politikom. Nakon toga se Josipović nije slagao sa spoljnom politikom koju su vodili Kosor i Milanović. Uvek je postojala napetost između Pantovčaka i Zrinjevca. Sada se iz smernica koje je Orešković izneo vidi ta predsedničina inicijativa – linija Baltik-Jadran-Crno more. Sada ćemo po prvi put imati da predsednica i ministar spoljnih poslova misle isto. To bi za spoljnu politiku moglo da bude veoma dobro, ako se dobro usmeri prema susedima i prema spomenutoj liniji“, zaključuje Trkanjac.

Jakić ne sumnja da je Grabar-Kitarović nakon parlamentarnih izbora dobila na važnosti, uprkos tezi o zahlađenju odnosa sa HDZ-ovom centralom tokom izbora, a koju su neki mediji pokušali da plasiraju. „Sasvim sigurno je dobila, jer je na vlast došla njena politička opcija. Ona je formalno poštovala slovo Ustava, ali nije poštovala duh Ustava. Zamrznula je stranačko članstvo, ali po svemu što radi, ona je agilna članica HDZ-a“, ocenjuje naš sagovornik uz zaključak: „Koliko god paradoksalno zvučalo, prostor za saradnju sa Srbijom se povećao, jer na neki način, na vlasti su slične političke opcije.“