Zapad i Rusija: tenzije oko Ukrajine rastu

Šta je donelo nedelju dana razgovora na visokom nivou o ukrajinskom sukobu? Iz Rusije i sa Zapada stižu izjave koje ukazuju da se međusobno nepoverenje povećalo, a ne smanjilo, a američka strana je optužila Rusiju da pokušava da iskoristi agente u Ukrajini da stvori izgovor za moguću invaziju.

„Imamo informacije koje sugerišu da je Rusija već rasporedila grupu agenata da sprovedu operaciju pod lažnom zastavom u istočnoj Ukrajini", rekla je portparolka Bele kuće Džen Psaki u petak. Pored toga, postavljena je osnova za kampanju dezinformacija u kojoj se Ukrajina predstavlja kao agresor koji planira neposredan napad na istoku Ukrajine.

To je u subotu ponovila i šefica britanske diplomatije Liz Tras: „Rusija mora da zaustavi svoju agresiju, deeskalira situaciju i uključi se u sadržajne razgovore", navela je Tras na svom Tviter nalogu.

Rusija je odmah odbacila optužbe: „Kao i obično, nema dokaza". Kako to često biva, SAD šire navodno senzacionalne vesti bez ikakve osnove za to, saopštila je ruska ambasada u Vašingtonu.

Andraš Rac, viši saradnik Nemačkog saveta za spoljne odnose, bezbednost i odbranu, rekao je za DW da smatra da je mogućnost operacije pod lažnom zastavom realna mogućnost.

„Korišćenje takve operacija kao oruđa i kao izgovora za rat zaista nije strano ruskoj praksi vođenja rata", rekao je Rac.

Lavrov: „Više nemamo strpljenja"

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov zatražio je hitni pismeni odgovor na njegov zahtev za bezbednosnim garancijama. NATO vojska i oružje u blizini ruskih granica predstavljaju bezbednosni izazov za njegovu zemlju, koji se mora odmah rešiti, rekao je on.

Očekuje odgovor do sledeće nedelje - u suprotnom, Rusija će odlučiti kako da pouzdano obezbedi svoju bezbednost. „Više nemama strpljenja", rekao je on.

Sergej Lavrov jasno je stavio do znanja da su razgovori o kontroli naoružanja od sekundarnog značaja za njegovu zemlju.

„Morate shvatiti da je ključ svega garancija da se NATO neće širiti na istok." Zahtevi Rusije su paket, a ne jelovnik gde može nešto da se odbere, naglasio je Lavrov.

Zapad zabrinut da se ne ponovi 2014.

Zapad, međutim, ne prihvata te zahteve. Trenutno nema konkretnih planova za prijem Ukrajine u NATO. Ali Zapad ističe, između ostalog, da suverene države same odlučuju u koje saveze će pristupiti, a u koje ne. A od raspada Sovjetskog Saveza 1991. Ukrajina je ponovo suverena država.

Zapad je zabrinut jer je Rusija u pograničnom području sa Ukrajinom poslala oko 100.000 vojnika. Separatisti koje podržava Rusija bore se protiv ukrajinskih vladinih trupa na istoku Ukrajine od 2014. - a te godine Rusija je anektirala i poluostrvo Krim koje pripada Ukrajini.

Rusija je u više navrata odbacivala optužbe da planira invaziju na istok Ukrajine, koristeći slične reči kao 2014: „Rusija je protiv rata. Mi smo za diplomatsko rešenje svih međunarodnih problema", saopštila je ruska ambasada u Vašingtonu.

„Nepomirljivi stavovi”

Međunarodni politički eksperti vide opasnost dalje eskalacije. „U ćorsokaku smo", kaže Melinda Haring, zamenica direktora Centra Evroazija u Vašingtonu. „U sadašnjoj situaciji, pozicije Rusa i Amerikanaca su nepomirljive.

Fransoa Hajzbur iz Fondacije za strateška istraživanja u Parizu situaciju naziva „potpuno nestabilnom” i rizik od rata je visok.

Dmitrij Trenin iz Karnegi centra u Moskvi takođe očekuje da će se kriza „dodatno pogoršati nasiljem".

Diplomatski napori se nastavljaju

Nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht upozorila je u petak Moskvu na posledice ako napadne Ukrajinu, ali je istakla: „Moramo da iscrpimo sve opcije za rešavanje ovog sukoba".

Sličan stav imaju i drugi ministri inostranih poslova EU koji su se sastali u petak u francuskom gradu Brestu.

„Evropska unija je svakako spremna da direktno odgovori na svaku agresiju, ali mi prednost dajemo  dijalogu i pregovorima", rekao je Žozep Borel.

Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok imaće priliku da tokom posete Kijevu i Moskvi sledeće nedelje iznese stav EU o tekućim tenzijama.

Međutim, specijalista za spoljne odnose Rac rekao je da „uopšte nije optimista u pogledu toga da li još ima prostora za diplomatiju" i doveo u pitanje ozbiljnost diplomatskih napora Moskve.

„Ruski predlog očigledno nije pokrenuo ni  NATO ni SAD", rekao je Rac za DW. „A Rusija je toga svesna od samog početka."

Glavni urednik za spolju politiku DW-a Ričard Voker rekao je da će biti teško pronaći rešenje u svetlu zahteva Kremlja u vezi sa Ukrajinom.

„Vladimiru Putinu će biti teško da povuče svoje zahteve bez gubitka obraza", rekao je Voker. „U sedmicama koje su pred nama Zapad će morati da pokaže svoju umetnost diplomatije u pokuša da ga ubedi da uradi upravo to."

SAD navodno spremaju alterantivu za ruski gas

Prema izveštaju novinske agencije Rojters, američka vlada je sa energetskim kompanijama već razradila planove za isporuku gasa Evropi – u slučaju da spor sa Rusijom dalje eskalira.

Zvaničnici američkog Stejt departmenta razgovarali su sa kompanijama o kapacitetima za proizvodnju veće količine gasa - ako se prekinu isporuke ruskog gasa, prenosi Rojters, pozivajući se na insajdere iz industrije i vladinih krugova. Razgovarano je i o odlaganju radova na održavanju postrojenja kako bi se proizvodnja gasa održala na visokom nivou.

Kompanije su rekle da će teško moći da se nadoknadi eventualni veliki nedostatak gasa iz Rusije, navodeći kao razlog oskudnu svetsku zalihu gasa.

Rojters ne navodi kojim o kompanijama je reč. 

Evropska unija oko trećine svojih potreba za gasom podmiruje iz Rusije. Američke sankcije Rusiji mogle bi da utiču na te isporuke.

Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost odbio je da komentariše ove navodne razgovore.

Međutim, on je potvrdio da je planiranje za vanredne situacije u toku. Istraživanje efekata mogućih mera je uobičajena praksa. Ovo pokazuje odlučnost SAD da preduzmu odlučnu akciju, piše nemački javni servis, tagesšau.

dr,ass,ts,DW

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.