Smanjene investicije u autoindustriju

Vodeći automobilski koncerni prošle godine osetno su smanjili investicije u nove ili modernije fabrike. Broj novih investicionih projekata smanjen je za 45 odsto – sa 179, na 98. Ukupan obim investicija smanjen je za čak 69 procenata – sa 52,5 milijardi, na 16,3 milijarde evra. To je rezultat studije konsultantske firme „Ernst&Young“ (EY) objavljene ove nedelje.

Proizvođači automobila su, nakon rekordne 2015, u prošloj godini srezali investicije. To je naročito uočljivo u zapadnoj Evropi (smanjenje za 87 odsto), ali i u Kini (za 79 procenata). Nešto manje su pogođene Sjedinjene Američke Države, gde je smanjenje investicija iznosilo 53 odsto.

Glavni investicioni cilj SAD

Kao i godinu dana ranije, automobilski koncerni rado su investirali u SAD. Tamo su 2016. investicije u nove fabrike i centre za razvoj dizajna ili novih tehnologija, bile vredne 6,3 milijarde evra (godinu dana ranije čak 13,5 milijardi). Na drugom mestu je Mađarska sa 1,6 milijardi evra, a na trećem Nemačka sa 1,3 milijarde.

Slede Kina i Argentina, sa po milijardu evra vrednim investicijama. Firma EY analizirala je investicione aktivnosti 16 vodećih automobilskih koncerna.

Započeti projekti biće nastavljeni

„S jedne strane mnoštvo investicionih projekata koji su pokrenuti proteklih godina, moraju najpre da budu sprovedeni i završeni“, kaže Peter Fus, partner u firmi EY. On podseća da su između 2012. i 2015. započeti investicioni projekti vredni više od 140 milijardi evra.

Osim toga, stručnjaci smatraju da proizvođači automobila imaju više nego dovoljne proizvodne kapacitete za očekivani slabi rast potražnje za novim automobilima. Zato se ne mogu očekivati veće investicije u nove proizvodne pogone i njih se ne bi moglo opravdati.

Velike promene

Stručnjaci smatraju da je veliki pad investicionih aktivnosti pokazatelj velikih promena u autoindustriji. Upravo će prelazak na elektroautomobile da dovese do temeljnih promena u načinu ostvarivanja zarade i investicionim planovima, kaže Fabijan Šuster, takođe iz EY. „Za proizvodnju jednog elektroautomobila, potrebno je znatno manje delova, a delimično čak i potpuno drugačiji delovi. Shodno tome, menjaju se i potrebe u proizvodnim pogonima i infrastrukturi.“ Zato će znatne investicije verovatno da odlaze u odeljenja za istraživanja i razvoj.

Od 2010, najviše novca investirano je u SAD (29,4 milijarde evra), zatim Kinu (25,2 milijarde), te Nemačku (23,1 milijardu). Kod pokrenutih projekata u SAD i Nemačkoj, uglavnom se radi o povećanju produktivnosti proizvodnih pogona, delimično starih i više decenija. U Nemačkoj su prava retkost stvarne nove investicije, kao što je recimo najavljena Poršeova investicija u razvoj i proizvodnju električnog sportskog automobila Mission E čija se vrednost meri milijardama.

Posebno pogođene slabije razvijene zemlje

Nakon što su 2012. automobilski koncerni mnogo investirali u zemljama na pragu industrijalizacije, poslednjih godina više su se usredsredili na etablirane industrijske zemlje. Dok je od 2010. do 2012. na takozvane zemlje BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina) otpadalo prosečno 42 odsto ukupnih investicija, od 2014. do 2016. taj udeo iznosio je prosečno 17 odsto.

„Velika očekivanja o rastu prodaje u zemljama na pragu industrijalizacije, nisu se često ispunila, tako da se tržišta u Rusiji i Brazilu i dalje nalaze u dubokoj krizi“, konstatuje Peter Fus. „Zato smo proteklih godina mogli da vidimo ponovno okretanje etabliranim tržištima SAD i Evrope. Prošle godine je u četiri zemlje BRIK-a investirano ukupno nešto više od 1,7 milijardi evra, a u SAD i Evropi ukupno 11,6 milijardi evra.“

„Bregzit“ i američki izbori

I aktualni politički događaji – od „bregzita“, do neočekivanog ishoda američkih predsedničkih izbora – dodatno doprinose uzdržanosti automobilskih koncerna kada je reč o velikim investicijama, smatra Fus. „Situacija je trenutno toliko nepregledna, da je za preduzeća dobro da sve opcije zadrže kao otvorene. Sad je potrebno pratiti razvoj, poboljšavati fleksibilnost i operativnost sopstvenih lanaca isporuke, kao i organizaciju, te izbegavati čvrsto odlučivanje za jedno mesto proizvodnje“, zaključuje Fus.