Zašto otići sa Balkana?

Pored „velikog useljavanja“ iz južne Azije, Afrike i sa Bliskog istoka, Nemačka se suočava i sa „malim useljavanjem“ sa Balkana, piše Frankfurter algemajne cajtung u tekstu po naslovom Mir se ne jede. „Malim useljavanjem zato što države iz kojih dolazi većina potražilaca azila sa zapadnog Balkana – Srbije, Albanije, Kosova i Makedonije – sveukupno imaju oko 14 miliona stanovnika. „Ukoliko se to uporedi sa ratnim područjima van Evrope, onda je taj broj zanemarujuće mali.

Važan faktor zbog kojeg pre svega Romi iz tog regiona dolaze u Nemačku, jeste socijalna pomoć. Za podnosioce zahteva za azil privlačna je dužina obrade zahteva. Ona naime u proseku traje 5,7 meseci. Većina porodica socijalnu pomoć koju dobija u Nemačkoj, štedi za vreme posle povratka, izjavila je nedavno poslanica Zelenih u nemačkom parlamentu Mariluize Bek, nakon posete Makedoniji.

Makedonija, u kojoj je uz odlučnu pomoć SAD, Evropske unije i NATO 2001. godine sprečeno izbijanje građanskog rata, danas je mirna zemlja. Međutim, Makedonija je, pre svega za Rome, veoma siromašna zemlja. A mir ne može da se jede. Nemački informacioni centar za migrante, obrazovanje i karijeru, koji je u Prištini otvorilo nemačko Ministarstvo za privrednu saradnju, pokazuje šta treba uraditi kako bi se u najmanju ruku svesno upravljalo useljavanjem sa Balkana. U tom centru mogu se dobiti informacije i saveti o legalnim mogućnostima za zapošljavanjem i obrazovanjem u Nemačkoj. U tom centru takođe mogu da se dobiju i informacije u kojim privrednim granama i u kojim regionima Nemačke postoji potreba za useljenicima“, ukazuje Frankfurter algemajne cajtung.

Centar za prisilni povratak

„Bavarska otvorila prvi centar za prisilni povratak“, naslov je teksta u listu Zidojče cajtung o prvom centru u Nemačkoj za prihvat isključivo izbeglica sa Balkana. „'To su izbeglice iz Crne Gore, Albanije i sa Kosova – ljudi koji nemaju pravo na azil', kako smatra Emilija Miler, ministarka za socijalna pitanja u nemačkoj saveznoj državi Bavarskoj. 'Sigurna sam da će se u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji, odnosno u svim zemljama zapadnog Balkana, brzo proširiti vest da se odlazak u Nemačku da bi se tražio azil, sigurno ne isplati', izjavila je ministarka prilikom obilaska centra u Manhingu.“

Nemački list prenosi i mišljenja stanovnika Manhinga o novom „balkanskom centru“: „'Za sada nije tragično. Na centar se gleda pozitivno jer izbeglice u njemu ne ostaju dugo. Sve dok ljudi ne borave dugo u centru, strah građana neće biti veliki', kaže Nerb, stanovnik Manhinga.

„Samo što dalje od Balkana“, naslov je teksta u listu Mitelbajeriše koji inače potpisuje Lejla Čišić, nacionalna direktorka za razvoj programa SOS Dečijih sela Bosne i Hercegovine: „Ministri EU nedavno su, zbog sve većeg broja useljenika sa Balkana, doneli odluku da podrže i pomognu nadu i budućnost u regionu. Ta odluka je odavno zakasnela“, piše u tekstu u kojem se ocenjuje da je 20 godina nakon rata situacija na Balkanu dosta sumorna: „Privreda balkanskih zemalja je slaba, šanse mladih na tržištu rada loše, a kao posledica toga u porastu su i etničke napetosti. Makedonija i Srbija kao tranzitne zemlje, od letos imaju dodatna opterećenja zbog talasa izbeglica“, piše u Mitelbajeriše.

Mnogo razloga za odlazak

„Zemljama bivše Jugoslavije pod hitno je potrebna finansijska pomoć za reformu obrazovnog sistema“, smatra Lejla Čišić. „Prema rezultatima jednog istraživanja, svako četvrto dete u Bosni i Hercegovini ne završi školu, ne manje od 27 odsto studenata prekine studiranje. Razlog: školski sistem i nastavni plan odavno su prevaziđeni i ni približno nisu u stanju da mladi naraštaj pripreme za sve izazove i zahteve koji se traže na tržištu rada. Programi za doškolovavanje skoro da ne postoje.“

„Veliki broj nezaposlenih mladih osoba, čak i do 60 odsto, kao i plate od kojih ne mogu da prehrane svoje porodice, teraju mlade u zapadne zemlje. Odlaze pre svega kvalifikovani radnici. Prema rezultatima studije Ujedinjenih nacija, 80 odsto mladih već je napustilo BiH. U drugim balkanskim zemljama, kao što su Makedonija, Albanija, Srbija i Crna Gora, situacija je slična. Korupcija koja cveta, dodatno plaši mnoge strane investitore da dugoročno investiraju na Balkanu“, navodi list Mitelbajeriše.