Zvanični Beograd još uvek ćuti
21. mart 2019.
„Pod liderstvom Radovana Karadžića počinjeni su najteži zločini u Evropi nakon Drugog svetskog rata, o čemu svedoči i kompletan tekst presude. Ono što bi moglo da se smatra nedostatkom presude, jeste to što u njoj nije obuhvaćeno i sedam opština u kojima je takođe počinjen genocid. Time nisu oštećene samo žrtve, već i istorijsko utvrđivanje činjenica o tom strašnom zločinu. Jer genocid nije počeo u Srebrenici“, smatra novinar, analitičar i politikolog Boris Varga. Ipak, Varga za DW ocenjuje da je doživotna kazna zatvora za Karadžića bila i očekivana i adekvatna, te da kao takva velikim delom zadovoljava pravdu za žrtve.
I programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji Ivan Đurić očekivao je ovakav ishod pravosnažne presude. „Slažem se sa ocenom sudskog veća da težina zločina koji se stavljaju na teret i za koje je Karadžić osuđen, zahtevaju doživotnu kaznu zatvora. Mislim da je to pravedno“, kaže Đurić za DW.
Odgovornost Srbije
Boris Varga ističe takođe još jedan propust u presudi Radovanu Karadžiću, koji je, navodi, istorijske prirode: „Propušteno je da se, kao u slučaju izricanja presude za 'ujedinjavanje hrvatskog naroda', poveže i odgovornost Srbije i režima Slobodana Miloševića koji je davao ogromnu i kompleksnu podršku Republici Srpskoj i srpskim snagama bezbednosti u BiH – dakle nedostaje formulacija udruženog zločinačkog poduhvata u BiH. Takva sudska pravda mogla je da odrazi mnoga svedočenja koja ukazuju na to da je cilj rata bila etnička podela BiH inspirisana simetrično od strane tadašnjih političkih elita iz Zagreba i Beograda. Znači i 'ujedinjavanje srpskog naroda'.“
„Presuda neće imati značajan uticaj na to da li će i koliko građani Srbije prihvatiti sudski utvrđene činjenice po kojima su devedesetih godina u ratu u BiH zločini vršeni u ime Srbije i srpskog naroda“, ističe Ivan Đurić. „To zavisi pre svega od toga kako će političke, intelektualne i medijske elite to prihvatiti, ali ono na šta smo navikli u našem regionu jeste da se te presude negiraju. Ako se to nastavi, možemo samo očekivati jače tenzije u regionu“.
Na pitanje kako očekuje da će se presuda odraziti na građane Srbije, a kako na građane BiH, Varga navodi da je tu ključna „etnička distinkcija u obema državama“. „Najverovatnije će u Srbiji i Republici Srpskoj značajni deo građana biti nezadovoljan, jer Karadžića mnogi smatraju nacionalnim herojem. U Federaciji BiH, veći deo građana može biti nezadovoljan jedino pomenutim izostankom opština gde je genocid i počeo“, ocenjuje Varga.
Ovog puta bez reakcije najviših vlasti Srbije
Bivši ministar pravde Srbije Nikola Selaković je 2016, reagujući na prvostepenu presudu Karadžiću, naveo da Vlada Srbije smatra da je „pravda kažnjavanja samo jednog naroda za zločine koji su činili svi – selektivna“. On je, čitajući saopštenje Vlade, rekao da „ne sme da se svaljuje kolektivna krivica za zločine koje su učinili ljudi sa imenom i prezimenom“.
Ovog puta, najviši predstavnici aktuelnih vlasti u Srbiji nisu su se, barem za sada, oglasili sličnim saopštenjem. „Imajući u vidu da je presuda Mladiću prošla sa mnogo manje reakcija od strane Vlade, ja se iskreno nadam da se Haški tribunal neće ponovo instrumentalizovati kao dnevno-političko oruđe za jačanje nacionalističkih mišića. Veoma je važno da se odreknemo tog nacionalističkog narativa da Haški tribunal sudi narodima. Dakle, da konačno razotkrijemo tu podvalu i da prihvatimo da taj sud postoji da bi utvrdio individualnu odgovornost. Ono što je odgovornost Vlade danas i našeg društva, jeste da se odredimo prema zločinima koji su počinjeni i prema pojedincima koji su za njih odgovorni. Tu moramo da se odredimo da li su ratni zločinci za nas heroji ili nisu. Očekujemo od Vlade Srbije i naših zvaničnika da kažu da je politika koja podržava zločine pogrešna i da je nikada više nećemo ponoviti“, kaže Ivan Đurić za DW.
Jedini predstavnik vladajuće Srpske napredne stranke koji je za sada takve nade razvejao jeste poslanik Vladimir Đukanović koji je na svom Fejsbuk-nalogu napisao: „Ja sam Radovan“. I dodao: „Presuda dušmana tvoja je pobeda“.
Zato nije neobično što Varga ocenjuje da je „eksploatisanje straha i raspirivanje nacionalističkih strasti ono što je dnevna politika u regionu“.
Oprečni stavovi opozicije
Opozicione stranke u Srbiji su i po reakcijama na presudu ili uoči nje pokazale koliko se razlikuju: predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao je da je svaka kazna za Karadžića „premala“. Poslanica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov izjavila je da svi koji su činili zločine treba da se kazne i da ne očekuje dobru reakciju države, jer je vode oni koji su devedesetih godina podržavali ono što se dešavalo u ratovima.
S druge strane, poslanik pokreta Dveri, Dragan Vesović, rekao je da taj pokret „nikada ne bi pristao da izručuje Srbe lažnom Haškom tribunalu“. Sličan stav kao i Dveri, očekivano, iskazala je i poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta koja je presudu Karadžiću ocenila kao presudu srpskom narodu, a sud u Hagu kao antisrpski.
Takve izjave, ipak, ne mogu više da imaju značajnog uticaja ni na sadašnjost ni na budućnost, smatra Varga, jer, kako navodi, glavni akteri postjugoslovenske drame su izvedeni pred lice pravde i većini njih su već izrečene presude. „I bez obzira na to kako se sada reflektuju presude i kako se one percipiraju u bivšim jugoslovenskim republikama, ti procesi i presude su važni za generacije koje dolaze, na kojima ostaje da skinu balast prošlosti i izgrade put pomirenja. Verujem da će se to vremenom omogućiti na osnovu relevantnih činjenica, gomile dokumenata koje će ostaviti za sobom arhive Haškog tribunala i u tome je takođe veliki značaj tog suda. Arhive će biti osnova istoriografske građe onoga što se desilo na prostoru bivše SFRJ, a ne izjave političara šovinista“, zaključio je Boris Varga.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić u sredu 20. marta pravosnažnom presudom osuđen je na doživotnu kaznu zatvora. On je pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove proglašen krivim za genocid u Srebrenici, za terorisanje stanovnika Sarajeva granatiranjem i snajperskom vatrom, za progone i ubistva Bošnjaka i Hrvata u BiH, i za uzimanje pripadnika međunarodnih snaga mira za taoce.
Kao i u prvostepenoj presudi, Karadžić je oslobođen krivice za genocid u opštinama Prijedor, Foča, Zvornik, Bratunac, Ključ, Sanski Most i Vlasenica 1992. godine. Obrazlažući presudu, predsedavajući sudija Van Jonsen naveo je da prvostepena kazna od 40 godina potcenjuje „težinu Karadžićeve odgovornosti i njegovu ključnu ulogu u najstrašnijim zločinima počinjenim tokom sukoba u Bosni i Hercegovini“.