Šta posle Lampeduze?

Šarif sedi u senci betonskog zida imigracionog kampa Marina Granda, na krajnjem zapadnom vrhu ostrva Sicilije. Tu živi već godinu dana. Na kraju svog puta ka Evropi završio je u brodu pred Lampeduzom, a potom je prebačen u kamp na Siciliji. Dolazi iz Somalije. „Tamo ima velikih problema, vodi se rat i niko ne zna kada će on biti završen. U Italiji nam je veoma teško, ali i dalje mnogo bolje nego u našoj zemlji.“

Šarif je smešten sa preko 100 drugih muškaraca u velikoj spavaonici. Kamp sme da napusti, ali je on kilometrima udaljen od sledećeg velikog grada Trapanija. Kada će Šarif u Evropi započeti novi život, samo zvezde znaju. Novi talas izbeglica koji dolaze brodovima, udvostručio je vreme čekanja na obradu zahteva za dobijanje azila. Nedavno je saznao da bi procedura mogla da potraje još godinu dana.

Zatvorenici bez prava

Šarif mora da bude strpljiv. Mnogo teže je izbeglicama koje su zatvorene u kampu za deportaciju, takozvanom „CIE“. Do osamnaest meseci ilegalni useljenici tamo mogu da budu zatvoreni bez sudskog procesa, zbog identifikacije, kako se kaže. Onaj ko može, beži preko četiri metra visoke metalne ograde, kaže jedan od stanovnika kampa Trapani-Milo na Siciliji. „Upravo sada je nekoliko njih pobeglo. To se u međuvremenu svakodnevno dešava. Noću jedva da može da se spava zbog buke u kampu. Vriska? Da, ljudi u kampu vrište i protestuju.“

Italijanski prihvatni sistem imigranata je apsolutno preopterećen. Dok država pokušava sa uobičajenim metodama hapšenja da zastraši ilegalne imigrante, mnogi od njih beže odmah po dolasku u prve prihvatne centre, kao i iz zatvorenih izbegličkih kampova. Stražari priznaju da su nemoćni pred masovnim bekstvom stotina migranata, jer su brojčano u manjini i ne ustručavaju se da upotrebe silu. Uostalom begunci oslobađaju hitno potrebno mesto za nove izbeglice koje dolaze. Italijanski ministar unutrašnjih poslova Anđelino Alfano sada najavljuje da će komisije koje obrađuju zahteve za dobijanje azila biti povećane kao i da će prihvatni centri imati kapacitet do 16.000 mesta.

Italijanska kritika evropskog zakona o azilu

Da li će to dovesti do nekih promena i da li će i ubuduće veliki deo imigranata bez papira napuštati Italiju i odlaziti u druge evropske zemlje – to ostaje pod velikim znakom pitanja. Ministar Alfano zato najavljuje masovnu inicijativu Italije protiv važećeg evropskog prava, prema kojem svaki imigrant mora da ostane u onoj evropskoj zemlji u koju prvu uđe. „Sicilija nije samo granica Italije, već spoljna granica Evrope. Ljudi tamo ne dolaze brodovima kako bi ležali na našim plažama, već žele da se domognu drugih evropskih zemalja u kojima je njihova rodbina. Svim snagama ćemo se založiti da ta tačka evropskog zakona o azilantima bude izmenjena. Evropa ne može od nas da zahteva da se brinemo za imigrante, bez da sama mrdne prstom“, kaže Alfano. I predsednica italijanskog parlamenta Laura Boldrini, bivša portparolka komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice, kritikuje dosadašnju evropsku politiku prema izbeglicama. U 28 zemalja članica EU postoje različite odredbe za podnosioce zahteva za dobijanje azila i za imigrante. Ako u tim tačkama zemlje članice ne žele da odstupe od svojih domaćih zakona, onda ne može da se govori o Evropskoj uniji.

To je opšta kritika i za sopstvenu zemlju, jer italijanski zakoni, recimo, zabranjuju ribarima da na svoje brodove prime izbeglice, sve dok brodovi na kojima se izbeglice nalaze mogu da plutaju. Ribari samo preko radio veze mogu da informišu operativnu centralu u Rimu, koja onda informiše obalsku stražu. Moguće je da je ta vremenska procedura prilikom najnovije katastrofe pred Lampeduzom koštala živote mnogih ljudi. Ministar unutrašnjih poslova Alfano branio je takve odredbe nekoliko dana posle nesreće: „Nećemo dozvoliti da dolazak brodova za izbeglicama za nas bude bezbednosni rizik. Italija je gostoljubiva zemlja, ali naši građani imaju pravo na sigurnost i slobodu.“

Posle nesreće kod Lampeduze konačno došlo vreme da se raspravlja i o bezbednosti i slobodi izbeglica. To sada nastoje ministri unutrašnjih poslova Evropske unije.

Autori: Karl Hofman / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković