Godina 2021: Šta je zanimalo čitaoce DW?

Korona, simptomi, vakcina, putovanje... te reči su čitaoci DW često unosili u pretraživač i ove godine, i tako dolazili do naših daleko najčitanijih tekstova. Što se tiče čitanosti, teme o pandemiji su nelojalna konkurencija – uvek pobeđuju. Tako ste ove godine najviše čitali o tome kako se menjaju simptomi korone.

No, ovi tekstovi prikupljaju čitaoce mesecima, dok drugi imaju prirodniji život u doba interneta: buknu na dan, dva ili tri, pa se ugase. Kroz njih možemo da se podsetimo ove godine.

Januar: Koleginica Dunja Dragojević tradicionalno je izveštavala sa najvećeg filmskog festivala sveta Berlinale, gde je nagradu publike dobio film „Otac“ Srdana Golubovića. Film prema istinitom događaju govori o borbi jednog oca za starateljstvo nad ćerkama – tek je prikazivanje filma u Srbiji pokrenulo stvari sa mrtve tačke. Danas su ćerke zbilja vraćene ocu. Naš prikaz filma i razgovor sa rediteljem bio je daleko najčitaniji u januaru. 

Februar: Osim pandemije, u žiži čitalaca bio je izbor novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Uoči izbora, vladika Grigorije rekao je za DW da „sigurno nikada neće biti političar“, potom je kolega Dragoslav Dedović napisao zapažen tekst o tome da „svako hoće svog patrijarha“, a onda i portret Porfirija kao rokera-patrijarha i mostograditelja.

Mart: „To je apsurd“, rekao je u martu epidemiolog Zoran Radovanović za DW. „Mi smo jedina zemlja na svetu gde ponuda vakcina prevazilazi potražnju.“ U Srbiji do danas nije vakcinisana polovina stanovništva, a da će tako biti, videlo se još u martu. Taj veoma čitani tekst kolege Nemanje Rujevića nosio je naslov „Ima vakcina, ali nema za koga?“

U srpskim medijima je pak daleko najviše prenošen naš izbor iz nemačke štampe, to jest tekst iz Frankfurter algemajne cajtunga u kojem je objavljeno da predsednik Aleksandar Vučić maltene sprema hapšenje ministra Nebojše Stefanovića. Do danas ga nije uhapsio.

April: Najviše pažnje izazvao je tekst o mukama Crne Gore da, posle promene vlasti, otplaćuje kineski kredit za autoput. „Izgleda da je u vidu Crne Gore jedna evropska država postala žrtva kineske dužničke diplomatije koja nastaje oko Novog puta svile“, pisalo je u tom tekstu.

Dobro se čitala i bizarna tema o dovijanju proizvođača čokolade da naprave ovaj slatkiš bez šećera. Ne samo što kupci baš nisu oduševljeni, nego u Nemačkoj tabla bez šećera i ne sme da se prodaje kao „čokolada“.

Maj: U istom stilu, ovog puta se najviše čitala analiza našeg dopisnika Radmila Markovića o tome da li i Srbija, poput Crne Gore, može upasti u dužničku klopku Kine. U tom tekstu smo postavili pitanje zašto se balkanske države uopšte zadužuju u Pekingu i koliko je korupcije u igri?

U maju smo preneli i navode iz dokumentarca nemačkog javnog servisa ZDF i televizije Arte o pandemiji u Srbiji. „Priča se o vakcinama, ćuti o mrtvima od kovida“, bio je naslovljen taj tekst, zbog kojeg je ministar zdravlja Zlatibor Lončar pisao otvoreno protestno pismo. 

Na Fejsbuku je do stotina hiljada gledalaca došla naša priča o Jovanu i Sergeju, zaljubljenom paru koji (za sada uzaludno) čeka na zakon o istopolnim zajednicama u Srbiji:

Jun: Daleko najčitaniji tekst bio je o eksperimentu koji je u junu počeo u Nemačkoj: tri godine 122 osobe primaće 1.200 evra mesečno, bez obzira da li rade ili ne. Poduhvat prate naučnici koji analiziraju kako se bezuslovni prihod odražava na ljude i njihove živote. Za učešće je konkurisalo preko dva miliona ljudi.

Živana iz Gornjih Nedeljica prodala je kuću i okućnicu Rio Tintu za 200.000 evra. Onda se pokajala. Ta reportaža koleginice Jelene Đukić-Pejić bila je veoma čitana. Odmah iza je tekst o tome kako je FBI namagarčio kriminalce širom sveta, tako što im je podmetnuo aplikaciju za tobože sigurnu komunikaciju. Pohapšene su stotine njih, od toga neki u Srbiji. 

Jul: Nemačku su pogodile  stogodišnje poplave koje su na zapadu zemlje odnele skoro dve stotine života. Naša reporterka se raspitala otkud letos toliko Indijaca po Srbiji – ispostavilo se da su, zbog komplikovanih pravila putovanja tokom pandemije, pravili pauzu u Srbiji kako bi mogli dalje.

Viralan je postao naš video o ženi iz Malezije koja je ubedila svog supruga da oženi još jednu ženu.

Avgust: Mesec kada su talibani ušli u Kabul. To je bila glavna i najčitanija tema i na našim stranicama. Usledili su dani panike i evakuacije ljudi. Dobro se čitao i tekst Nemanje Rujevića koji je ispitivao sistemsku korupciju na graničnim prelazima u Srbiji – kosovski državljani tu redovno moraju da ostave deset evra po osobi kako ne bi bili šikanirani.

Septembar: „Đukanoviću je u nedelju bilo nedovoljno krvi, nedovoljno kamera, nedovoljno dokaza da je Crna Gora okupirana, pa da je on, vrhovni Crnogorac, opet povede u slobodu i nezavisnost“, pisao je Dragoslav Dedović u osvrtu na ustoličenje vladike Joanikija na Cetinju, uz proteste i sukobe. Taj tekst je privukao najviše pažnje čitalaca.

Novak Đoković je izgubio finale US Opena od Danila Medvedeva, ali je osvojio srca publike. Naš kolaž komentara iz nemačke štampe objavljen je pod naslovom „Nisu slavili teniskog Boga nego čoveka koji zna da plače“ i naširoko je prenet i u srpskim medijima.

Gledali ste i video o tome kako nemačka Centralna banka pere pare – doslovno:

Oktobar: Sa novim talasom korone u Srbiji, opet su buknuli naši stari tekstovi o simptomima, vakcinama i pravilima za putovanja. Ali, osim njih, odlično se čitao intervju sa novinarom Vukom Cvijićem povodom hapšenja bivše državne sekretarke MUP Dijane Hrkalović. Cvijić je rekao da mu to privođenje liči na „zatrpavanje ozbiljnijih dubina“.

Pomaljala se i gasna kriza, koja nas danas prati. Tako su srpski mediji naširoko preneli analizu kolege Andreja Gurkova o tome kako Kremlj smanjuje isporuke gasa Evropi u nameri da isposluje dugoročne ugovore i puštanje u rad gasovoda Severni tok 2.

Novembar: U Srbiji su taman uvedene kovid-propusnice za ulazak u ugostiteljske objekte. U Nemačkoj su već bile na snazi, pa vas je možda zato privukao naš tekst o tome koliko je zapravo lako falsifikovati propusnice.

Skoro milion ljudi videlo je priču o tome kako su mnogi penzioneri u Nemačkoj siromašni.

Decembar: Što se tiče pandemije, najviše pažnje izazvao je tekst o tome da Nemačka namerava da uvede obaveznu vakcinaciju za sve. To bi zbilja moglo da se desi do početka februara.

Od drugih tema, čitana je bila analiza Nemanje Rujevića „Protesti u Srbiji: Batina sa dva kraja“ nakon pojave batinaša u Šapcu. „Zakon o eksproprijaciji je doveo do straha egzistencijalne prirode. Verovatno je to bio okidač da se probudi nagomilano, ali usnulo nezadovoljstvo. Pokazalo se da društvo nije mrtvo“, rekao nam je sociolog Jovo Bakić.

Svim čitaocima i gledaocima želimo srećnu Novu godinu!

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.