Kim Džong Un u cajtnotu
2. januar 2019.
Predsednik Demokratske Republike Koreje Kim Džong Un je u novogodišnjem obraćanju naciji bio optimističan u pogledu 2019. godine. Rekao je da njegova zemlja više neće proizvoditi, koristiti niti širiti, nuklearno oružje.
Od Vašingtona je Kim zatražio da reaguje na korake koje je u pravcu denuklearizacije učinio Pjongjang i da postane aktivan kako bi se ojačalo poverenje između dve zemlje. U protivnom, Severna Koreja bi mogla da, kako je rekao, „krene drugim putem“. Govor je, osim severnokorejske, prenosila i južnokorejska televizija, što je novost – do pre godinu dana je tako nešto bilo nezamislivo. Smatra se da je to jedan od pokazatelja postupne normalizacije odnosa između dve Koreje.
I pored Kimovih reči o odustajanju od svih vidova razvoja nuklearnog oružja, u naslovima novinskih izveštaja o ovom govoru se uglavnom pominje kako on „preti“. No, težište govora je bilo na privredi. Šef države je opširno govorio o širenju domaće industrije, uvođenju inovativnih metoda menadžmenta i želji da se u poljoprivrednom sektoru primene najnovija naučna saznanja.
Berlinski dnevni list Tagescajtung u komentaru pod naslovom „Upozorenje diktatora“ piše: „Za udarne vesti se pobrinulo to što je Kim rekao da bi Severna Koreja u procesu zbližavanja sa SAD mogla da krene i drugim putem. Kim Džong Un se ponovo založio za atomsko razoružanje Korejskog poluostrva. No, to ipak ne znači i jednostrano razoružanje severnokorejskog nuklearnog programa, kako je to predsednik SAD Donald Tramp prodao javnosti.“
„Razoružanje na Korejskom poluostrvu predviđa faktički i da SAD povuku svoje trupe iz Južne Koreje i da više ne održavaju vojne manevre. Sadržinski to za posmatrače nije ni iznenađenje niti je novo. Isto tako je Kim na početku rekao i da se obraća i svojim sunarodnicima u Južnoj Koreji – gde je takođe prenošen njegov govor“, piše list Tagescajtung.
Dnevnik Zidojče cajtung smatra da „Kim Džong Un nema plan B i nema vremena za gubljenje. Ako u novogodišnjem obraćanju kaže da mora da traži nove puteve ako mu Vašington ne izađe u susret, onda je to bila prazna pretnja bez ikakvog aludiranja na vojsku. On ne može da priušti sebi novo oružje. Vreme ga je pritislo, jer on može da se održi na vlasti samo ako privreda raste. A za to će mu uskoro biti potrebno ublažavanje sankcija. A Južna Koreja bira svoje predsednike samo na jedan jedini mandat. Mun Jae In je izgubio veliki deo svoje popularnosti – i pored svoje politike prema Severnoj Koreji.“
Frankfurter algemajne cajtung prenosi da je „front sankcija koje je Amerika uz pomoć Kine mogla da postavi – odavno poljuljan. Peking je sila-zaštitnica koja sada stoji uz Kima, a Južna Koreja traži od SAD ustupke Pjongjangu. Od početka je bila naivna ideja da bi severnokorejski diktator samo zbog ekonomskog pritiska i vojnih pretnji mogao da odustane od atomskog oružja. Iz Kimovog ugla je atomsko oružje garant za očuvanje režima. On će voditi samo politiku koja osigurava političko preživljavanje.“
Štraubinger tagblat piše da „predsednik SAD s pravom insistira da Kim preduzme proverljive korake u pravcu nuklearnog razoružanja i to pre nego što počne da se razmišlja o ublažavanju američkih sankcija i kaznenih mera Ujedinjenih nacija. Novogodišnjim govorom će Kim samo ojačati takav stav Trampa. Kim sada mora da dela. Još jednom se pokazuje da se korejski mirovni proces ne odvija sam od sebe i da nikada nije bilo povoda za euforiju.“
priredio Saša Bojić