„Mozgovi“ nad Severnom Korejom
15. novembar 2018.
Režim u Pjongangu je, i pored ponovljenih zahteva SAD, dosad odbijao da podnese listu svojih nuklearnih postrojenja. Sada su stručnjaci vašingtonskog trusta mozgova Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) identifikovali 13 severnokorejskih raketnih baza. Oni se pozivaju pre svega na slike komercijalnih satelita – a one pokazuju da je Pjongjang te baze raspodelio svuda po teritoriji zemlje. Mnoge indicije govore i u prilog pretpostavci da se u mnogim postrojenjima upravo sprovode redovne inspekcije.
Pregovori o nuklearnom razoružavanju Severne Koreje već mesecima su u zastoju. Najveći uspeh do sada: Pjongjang je zatvorio lansirno postrojenje Pungje-ri i već više od godinu dana nije testirao nijednu raketu dugog dometa ili nuklearnu bombu. Ali, o značajnim koracima u pravcu denuklearizacije ne može biti ni govora.
Pogrešni zaključci
Njujork tajms je prvi objavio izveštaj o studiji CSIS i kao jedan od udarnih naslova objavio da je u pitanju „velika prevara" Severne Koreje. Usledile su dalje publikacije sa sličnom intonacijom. List Noje cirher cajtung je napisao da Severna Koreja „vuče Trampa za nos“. Poruka je jasna: dok Severna Koreja govori o razoružanju, potajno se, i jednostrano, naoružava.
Trezveno gledano, ovakvi zaključci su varka. Jer, režim u Pjongjangu ni ne može da prekrši obećanje koje – nije dao. Ni na susretu na vrhu u Singapuru ni na trojim dosadašnjim korejskim samitima Kim Džong Un nije davao nikakva obećanja u vezi sa svojim balističkim programom, dakle, niti je rekao da će otkriti gde su mu baze niti da će jednostrano da se razoruža.
Naprotiv: severnokorejski vlastodržac je u svom novogodišnjem obraćanju narodu u januaru otvoreno i nedvosmisleno najavio da će se fokusirati na masovnu proizvodnju svojih nuklearnih i balističkih bojevih glava. Ono što jeste najavio: da će zaustaviti dalje testiranje raketa dugog dometa kao i bojevih glava – to je i održao.
Procena o „13 identifikovanih“ raketnih baza se i među stručnjacima pobrinula za užarene debate. „Ponekad imam osećaj da neki ljudi u Vašingtonu upravo žele da Severna Koreja napravi neku glupost – kako bi mogli da konačno prekinu neželjen proces pomirenja", napisao je tako na Tviteru Ridiger Frank, stručnjak za Severnu Koreju i rukovodilac Instituta za studije Istočne Azije na Univerzitetu u Beču.
Južna Koreja reaguje opušteno
Južna Koreja je reagovala demonstrativno jasnim rečima: „Severna Koreja nikad nije potpisala sporazum koji je obavezuje na zatvaranje raketnih baza. Ne postoji ni dogovor koji predviđa da ona deklariše svoja postrojenja".
I pored čitave medijske galame oko ovoga, na videlo je izašla i diplomatska slabost predsednika SAD Donalda Trampa koji nikada nije javno priznao ono što njegovi savetnici odavno znaju, naime, da atomski program Severne Koreje ostaje veoma opasan, i da će njegovo smanjivanje moći da se sprovede samo uz paralelne mere u SAD. Već po završetku susreta sa Kimom u Singapuru, Tramp je preuranjeno utvrdio da Severna Koreja „više nije pretnja".
Pregovori su zapeli i zbog toga što Severna Koreja insistira da proces razoružavanja bude uzajaman. Vašington, međutim, traži potpuno i neopozivo razoružanje i to pre nego što sam sprovede neke recipročne mere kao što su smanjivanje ekonomskih sankcija ili pakt o nenapadanju.
Trinaest identifikovanih vojnih postrojenja služe samo programu raketa kratkog dometa koji je važan za odbranu zemlje u slučaju vojnog napada. Nerealno je očekivati da Severna Koreja tek tako pozatvara ta postrojenja i to još bez protivusluga Vašingtona.
Većina eksperata očekuje da se obe strane slože oko kompromisa koji bi u idealnom slučaju mogao biti prihvaćen na drugom susretu na vrhu između Kima i Trampa. Prema navodima Bele kuće, taj samit bi mogao biti održan početkom 2019. godine.