„Predsednik Mun nije naivan“
21. septembar 2018.
DW: Mun Jae In je na samitu u Pjongjangu dogovorio sa Kimom Džong Unom da Korejsko poluostrvo pretvori u „zemlju mira, slobodnu od atomskog oružja i nuklearne pretnje". Istovremeno Severna Koreja nije preduzela potrebne korake. Da li je predsednik Mun naivan?
Hans-Ginter Hilpert: Ne bih ja insinuirao da je naivan. On je već dugo u poslu sa Severnom Korejom i dobro zna one preko puta. Ali deo priče uvek je i malo ružičaste semantike kako bi se pojačao politički impuls u pravcu mira i stabilnosti. Jer to je ono što Mun propagira: dijalog i odricanje od nasilja i rata.
Deo dogovora iz Pjongjanga podrazumeva nastavak zamrlih privrednih odnosa. Industrijski park Kaesong na severnoj strani granice trebalo bi da ponovo počne sa radom, kao i turističke ture u planine Kumgang. Da li je opravdana kritika na račun toga koja se čuje iz SAD, doduše ne od predsednika Trampa?
Kritika je donekle opravdana. Takvi koraci protivreče u najmanju ruku duhu sankcija čiji je cilj, između ostalog, da se Severna Koreja odseče od priliva deviza. Kroz ponovno pokretanje privrednih odnosa će zemlja naravno ponovo dolaziti do deviza čime će se smanjiti ekonomski pritisak na vlast.
Da li za Muna onda pomirenje sa Severom predstavlja prioritet u odnosu na rešavanje atomskog pitanja?
Mislim da su za Muna to dve strane iste medalje. Neće biti međukorejskog zbližavanja i pomirenja sve dok nuklearno pitanje nije u najmanju ruku otupljeno. Ne verujem da Mun to može da izgubi iz vida. Ali istovremeno se neke blokade u međukorejskim odnosima daju lako odstraniti. Pitanje atomskog oružja je sa druge strane pitanje moći i opstanka Kimovog režima i zato je rešenje tog pitanja daleko teže.
Postoji li iz međunarodne perspektive opasnost da kroz inicijative predsednika Muna zapravo Severna Koreja izađe iz izolacije i da time denkluearizacija padne u drugi plan?
Apsolutno. Pjongjang ima spretnu strategiju da do početka iduće godine probije front susednih država. To je Kimu već u velikoj meri uspelo u odnosima sa Kinom i Rusijom, a sada na tome radi i kada je u pitanju Južna Koreja. Kada taj front bude probijen SAD će imati loše karte da nametnu denuklearizaciju onako kako je zamišljaju – naime tako da bude proveriva i nepovratna.
Sad je pitanje u kojoj meri Mun može biti iskreni posrednik između SAD i Severne Koreje. Za to bi sa jedne strane morao da ima u vidu bezbednosne interese SAD koji su odlučujući i za bezbednosne interese Južne Koreje prema Severnoj Koreji. Sa druge strane mora da razmišlja o interesu severnokorejskog režima za opstankom, i da napravi kompromis ta dva interesa. To bi odgovaralo egzistencijalnom interesu njegove zemlje: Južnokorejanci u principu hoće bezbednosne garancije Sjedinjenih Država, a istovremeno neće rat na Korejskom poluostrvu.
Kako ocenjujete pristanak Severne Koreje da demontira neka postrojenja poput jednog poligona za testiranje raketa?
To ima simboličku vrednosti, ali je prilično beznačajno kao korak u razoružavanju jer sve dobrovoljne mere uvek mogu da se ponište. U suštini Severna Koreja sve te odluke zadržava u svojim rukama. Oni doduše pozivaju međunarodne posmatrače, ali ne one koji su ključni – iz Međunarodne agencije za atomsku energiju. O tome se barem ne govori već se priča o posmatračima koje bi Severna Koreja sama odabrala.
Osim toga je preduslov za smisleni početak razoružavanja da Severna Koreja popiše svoja nuklearna postrojenja, materijale i balističke sposobnosti i da taj spisak preda – baš kao što traže SAD. Ni to se do sada nije desilo.
*Hans-Ginter Hilpert je šef Istraživačke grupe za Aziju u berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku.