Kipar: Usvojene tri mere koje je tražila EU
23. mart 2013.
Na vanrednom zasedanju u petak uveče (22.3.), kiparski poslanici su odobrili restrukturiranje bankarskog sektora, stvaranje "Fonda solidarnosti" privatnih preduzeća s državom, i ograničavanje kretanja kapitala da bi se izbegao pritisak na banke kada ponovo počnu da rade, što je zakazano za utorak. Poslanici su se razišli pred ponoć (22:00 GMT), ali nisu odredili dan i vreme za razmatranje ostalih predloženih mera, među kojima je najspornije uvođenje posebnog jednokratnog poreza na uloge u bankama, koji bi mogao dostići 15 odsto za uloge veće od 100.000 evra, javila je državna televizija.
Demonstranti, posebno službenici ugroženih banaka, okupili su se u petak uveče ispred Skupštine, gde je tridesetak mladih pod kapuljačama spalilo zastavu EU uzvikujući ispred policijskog kordona "Porez je krađa!".
Sedam milijardi ili bankrot
Kipar mora da sam nađe, do ponedeljka, svojih sedam milijardi evra - više od trećine svog godišnjeg bruto-domaćeg proizvoda (BDP), da bi dobio pomoć Evropske centralne banke (ECB) čime bi se obezbedila likvidnost hitno potrebna bankama Kipra, inače će odmah bankrotirati.
U utorak, Skupština je odbacila ideju o vanrednom porezu do 9,9 odsto na uloge u bankama, što je trebalo da donese 5,8 milijarde evra, u zamenu za pomoć od 10 milijardi evra Trojke ECB-EU-MMF.
Restrukturiranje banaka ima za cilj da se odvoje dobri od loših dugova u ugroženim bankama, posebno u banci "Laiki", drugoj po veličini komercijalnoj banci na Kipru.
Teške odluke
Prema rečima jednog zvaničnika stranke predsednika Kipra, Nikosa Anastasiadisa, garantovaće se za sve depozite do 100.000 evra, ali oni čiji ulozi u bankama su veći od toga, moraće da čekaju godinama dok ne dobiju sav svoj novac.
"Parlament će uskoro biti pozvan da donese teške odluke. Neki aspekti će biti bolni, ali moramo spasti zemlju", upozorio je predsednik Anastasiadis u petak, dok je njegov portparol uveravao da će Kipar ostati u zoni evra.
Neizvesna pomoć Rusije
Porez na uloge u bankama čini još neizbežnijom nuždu da se uzme pomoć Rusije koja više nije izvesna. Posle dva dana razgovora u Moskvi sa kiparskim ministrom finansija Mihalisom Sarisom, Rusija je nagovestila da nije više zainteresovana za predloge Nikozije gde više na vlasti nisu reformisani komunisti.
Premijer Rusije Dmitrij Medvedev uveravao je, međutim, da Rusija "ne zatvara vrata" za podršku Kipru, već da Nikozija mora da sa EU nađe rešenje za krizu.
"Ne treba zloupotrebljavati strpljenje partnera"
U EU i zoni evra čiji je Kipar deo, od 2004. odnosno od 2008, uzbuđenje raste, posebno u Berlinu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila jeu petak da "ne treba zloupotrebljavati strpljenje partnera u evrozoni". "Fond solidarnosti" izglasan u petak uveče koristiće naročito gotovinu državnog penzionog fonda. Ali Nemačka odbija takvo učešće penzionih fondova. Prema rečima portparola Ministarstva finansija Nemačke, "Trojka" je takav predlog već odbila prošlog vikenda.
beta/ii