Kriza kao šansa
29. decembar 2020.
Istoričarki umetnosti Sari Ahlert (ime promenjeno) skraćeno radno vreme donelo je mnoge prednosti. Njen poslodavac, jedna akcionarska kuća, je na proleće tokom prvog lokdauna uvela skraćeno radno vreme. No, za razliku od nekih koji su ovu meru doživeli kao krizu, Sara je uživala u novonastalom slobodnom vremenu i shvatila koliko je zapravo patila zbog dosadašnjeg obima posla. "Kada smo ponovno počeli da razmišljamo o vraćanju na puno radno vreme, postala sam nervozna", govori ova istoričarka umetnosti.
Nakon nekog vremena je dala otkaz i ubrzo je našla novo radno mestu koje nije toliko okrenuto komercijalnoj dimenziji umetnosti. "Sada napokon mogu da se posvetim pitanjima u vezi umetnosti", priča Sara.
Njeni prijatelji su primetili promenu u njenom životu. Odjednom je imala vremena i za druge stvari ne samo za posao. Bez ove prisilne pauze koju je donela pandemija, kako kaže, možda nikada ne bi primetila da se pretvara u hrčka koji neprestano trči u svom točku.
Mnogi s lakoćom prolaze kroz krizu
Bez obzira na sve tmurne vesti o broju novozaraženih, prepunim odeljenjima intenzivne nege ili umrlima koji se nisu mogli oprostiti od svojih najmilijih, možda zvuči cinično, ali mnogi iz ove krize izvlače mnogo toga pozitivnog.
Rafael Kali' s Lajbnic instituta za istraživanje rezilijencije kaže za DW kako se, kada je koronakriza u pitanju, građane deli u dve grupe. "Tu je jedna manja grupa za koju je virus doneo velike rezove u životu. Tu su i oni koji spadaju u rizične grupe. A zatim imamo većinu koja trpi neka ograničenja zbog smanjenja kontakata i ostalih mera", kaže Kališ.
Ako se posmatra ova druga grupa, istraživanja koja se sprovode od izbijanja pandemije pokazuju da ova grupa relativno bezbolno prolazi kroz krizu. Jedna od najtemeljnijih studija je ona koju su uradili Univerzitet u Erfurtu i Epidemiološki institut Robert Koh. Tokom ove studije, koja je nazvana Kozmo, građani su uvek iznova ispitivani o svom raspoloženju i brigama u vezi sa korona krizom. Ispitivanje pokazuje da je od marta zadovoljstvo među građanima na relativno visokoj nivou. No, trenutno je teško predvideti kako će se ograničenja najavljena za praznike odraziti na ovo raspoloženje.
Socijalno okruženje je odlučujuće
Kako pojedina osoba prolazi kroz krizu zavisi o tzv. rezilijentnim faktorima. Pojam rezilijencija se odnosi na psihološku otpornost pojedinca, tj. sposobnost savladavanja kriznih životnih situacija bez trajnijih posledica. Prema dosadašnjim istraživanjima rezilijantni faktori se u slučaju korona krize ne razlikuju od ostalih kriznih situacija.
Među te faktore spada i tzv. doživljena socijalna podrška. "Ako se osećam socijalno podržanim, dakle ako imam mrežu koju sačinjavaju prijatelji, rodbina, kolege koji mi mogu priskočiti u pomoć u slučaju nevolje, tada to sve skupa može da deluje snažno umirujuće", kaže naučnik Kališ.
No, tiokom strogih mera zatvaranja na proleće su upravo društveni kontakti bili snažno ograničeni. "Oni koji uprkos ovim ograničenjima doživljavaju socijalnu podršku, zaista lakše prolaze kroz krizu", zaključuje Kališ.
Prijateljstva se produbljuju
To je iskustvo koje je iskusila i Karin Krubek iz Bonna. 51-godišnjakinja zapravo voli da bude sama. Ali, tokom proletnjeg lokdauna, sama i bez partnera, uhvatio je strah da bi mogla da padne u neku vrstu izolacije. No, nakon razgovora s prijateljima strahovi su nestali. Prijateljstva su postala još dublja. Karin je čak nekim prijateljima rekla da ih voli, nešto što je inače rezervisano samo za partnera.
To je izazvalo i vrlo emotivne reakcije. "Prijateljstva su se intenzivirala. Mislim da je, kada nekom kažete: 'Volim te', to kao neka vrsta oslobađanja", kaže Karin koja smatra da ovakvi doživljaji još više otvaraju put komunikaciji među prijateljima.
Brojni telefonski i video razgovori od početka koronakrize, su doveli do toga da su prijatelji sada u stanju da kažu više nego ranije. Ponekad je dovoljan kratak poziv ujutro kako bi jedni drugima rekli "Dobro jutro!". Iako Karin Krubek i sama finansijski trpi tokom korona krize zbog toga što radi u ugostiteljskom sektoru, zbog svojih iskustava sa socijalnim okruženjem povlači pozitivan bilans dosadašnjeg toka krize.
Videti šansu u krizi
Sposobnost prepoznavanja šanse u krizi psiholozi nazivaju "positive appraisal", dakle pozitivna ocena neke situacije. Pritom se, kako objašnjava psiholog Kališ ne radi o tome na sve naivno gledate kroz ružičaste naočari. "Radi se o tome kako prepoznati probleme i rizike i primereno na njih reagovati bez da se pada u stanje bespomoćnosti", kaže ovaj stručnjak.
Osećaj da nismo bespomoćni igra veliku ulogu u sposobnosti prevladavanja krize, pokazalo je Kozmo istraživanje. To je pred očima imao i stolar Juri Mecmaher koji je, uprkos svim upozorenjima, usred korona krize pokrenuo privatni biznis čime je sebi i drugima pokazao sposobnost držanja stvari pod kontrolom.
On se uprkos mnogim preprekama, poput odbijanja kredita, držao svog plana da nakon majstorskog ispita otvori svoju stolarsku radionicu. Nakon nekoliko meseci provedenih na birou za zapošljavanje, Juri je sada samostalni preduzetnik i ima posla preko glave.
Dovoljno razloga za zahvalnost
Još je teško predvideti hoće li se ovaj pozitivni trend zadržati i do kraja krize, koja će po svemu sudeći potrajati još koji mesec.
Sara Alert istoričarka umetnosti s početka priče je kod mnogih u svom okružju primetila neku vrstu zahvalnosti za stanje u kojem se nalaze, koliko im je zapravo dobro.
Za psihologa Kališa je i to jedan znak za sposobnost prevladavanja krize: sposobnost da se promeni tačka gledišta i da se zapita koliko je zapravo razloga za zahvalnost za život koji živimo.