NATO je daleko, Rusija je blizu
21. oktobar 2017.
NATO je u Finskoj večita tema: Iznova i iznova poteže se pitanje vojno neutralne Finske i mogućeg članstva u tom savezu, pogotovo kada se obzir uzme 1.340 kilometara granice sa Rusijom. Većina od pet i po miliona Finaca po pravilu odgovara sa „ei“ odnosno „ne“, kada ih pitaju da li je vreme da Finska uđe u NATO.
Rusija takođe smatra da je bolje da Finska ostane van alijanse. Novopostavljeni ruski ambasador u Helsinkiju, Pavel Kuznjecov, podsetio je na to u prvom intervjuu nakon stupanja na funkciju početkom jeseni. U intervjuu za Finski tabloid Ilta-Sanomat, Kuznjecov je izrazio žaljenje zbog utiska da evropske zemlje imaju razloga da se „plaše Rusije“. U isto vreme, ambasador je naglasio kako je „svima jasno da nas prebacivanje infrastrukture NATO bliže našim granicama prisiljava da reagujemo na odgovarajući način“.
Uprkos signalima iz Rusije, neki finski političari rešeni su da pokrenu raspravu o članstvu u NATO. Jedan od finskih poslanika u Evropskom parlamentu, Nils Torvalds, tvrdi da je prošlo vreme kada je Rusija uticala na odluke Finske o odbrani svoje teritorije. Torvalds je predsednički kandidat stranke koja zastupa interese švedske manjine u Finskoj, Švedske narodne partije, i odlučan je da tokom svoje kampanje forsira pitanje o bezbednosnoj situaciji zemlje. Finska, tvrdi Torvalds, bila bi bezbednija unutar Alijanse.
„Hladni rat je gotov“
Torvaldsovi istomišljenici često podsećaju da Finska još od 1994. godine učestvuje u Partnerstvu za mir i da stalno povećava svoj doprinos toj organizaciji. Skandinavska nacija sarađuje izvodi zajedničke vežbe sa NATO, a Helsinki je sedište novog NATO-EU centra za borbu protiv hibridnih pretnji, stvorenog nakon izveštaja o ruskom „hibridnom ratovanju“ u Ukrajini.
Međutim, uprkos bliskim vezama Finske i Severnoatlantske alijanse, zemlja nema pravo na zaštitu koju donosi članstvo u tom savezu.
Pre ulaska u politiku, Torvalds je godinama radio kao novinar i živeo u Moskvi, Vašingtonu i Briselu. On kaže da je finska uzdržanost prema NATO ranije bila razumljiva, jer „kad god bi neko pokušao da se okrene [prema NATO] dobili bi poruku iz Moskve, bilo bi nam rečeno 'ne smete to'.“ Nedavni intervju ambasadora Kuznjecova pokazuje da se to nastavlja i danas, tvrdi on.
Ali Torvalds insistira da je vreme da se diskusija pomeri iz okvira Hladnog Rata. „Pokušavam da kažem ljudima da moramo biti sposobni da malo više stojimo na sopstvenim nogama“, rekao je on za DW.
Do 2020, kada članice NATO planiraju da u odbranu ulažu makar dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda, Finska će na odbranu trošiti i više od toga. Helsinki već planira krupne investicije u svoju mornaricu i vazduhoplovstvo.
Brak bez koristi?
Međutim, ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da Finci ne žele promene. Najnovije ankete pokazuju da 21 odsto Finaca podržava ulazak u NATO, a čak 51 mu se protivi. U pravom duhu neutralnosti, 28 odsto je odbilo da se izjasni o ovoj temi.
Komentator Jarmo Makela, koji već dugo piše o spoljnoj politici za najveći finski list Helsingin Sanomat, objašnjava ove brojke: „Većina ljudi moje generacije i oni stariji su sigurni da Rusija neće napasti Finsku ako Finska ne provocira taj napad“, Makela kaže on za DW. „Zahtev za članstvo [u NATO-u] smatra se provokacijom i Rusija aktivno propagira tu tačku gledišta.“
Iako Član 5 NATO sporazuma obećava pomoć napadnutoj članici tog saveza, Finci ne veruju da je to magično rešenje za bezbednost zemlje. Previše „loših stvari bi se desilo“ pre nego što bi NATO stigao da pokrene zajedničku odbranu, tvrdi Makela.
Izborna taktika
Prošle godine finski predsednik Sauli Ninisto postao je prvi šef te države koji je posetio glavni štab Alijanse u Briselu. Ninisto izbegava da se jasno odredi o pitanju članstva, ali u praksi podržava nastavak politike neutralnosti. Predsednik smatra da bi njegova država trebalo da se usredsredi na jačanje sopstvenih odbrambenih kapaciteta i bezbednosti u EU umesto pridruživanja NATO.
Ninisto je favorit i na predstojećim izborima. U nedavnom intervjuu je na tipično finski, suvi i logičan način, obrazložio zašto ne treba preuveličavati rusku pretnju i zašto nije oduševljen idejom ulaska u vojni savez: „Ako bude rata na Baltiku, to će automatski biti treći svetski rat. I baš zbog toga, tog rata nikada neće biti. Svi znaju da bismo svi bi bili zbrisani.“
Zbog toga, tvrdi predsednik, bolje je investirati u finsku vojsku da bi se odvratila bilo kakva mogućnost napada. Njegov politički rival Torvalds smatra da bi za Finsku bilo bolje da se makar razmotri mogućnost članstva.
Politički gledano, Torvalds je napravio dobru kalkulaciju, kaže kolumnista Jarmo Makela. „Recimo da je 20 odsto Finaca za ulazak u NATO, to je opet daleko više od pet odsto koji bi normalno glasali za Torvaldsovu partiju“, kaže Makela. „Nils je pametno zauzeo položaj. Nijedan drugi kandidat neće otvoreno podržati članstvo.“