„NATO strateški opredeljen za BiH“

Reforma odbrane u Bosni i Hercegovini uspešno je okončana još 2006. godine. Entitetske vojske, u prošlosti međusobno suprotstavljene, ukinute su voljom sva tri konstitutivna naroda. Umesto njih, formirane su zajedničke Oružane snage BiH (OS BiH). U zemlji je tada vladalo opšte uverenje da je budućnost zemlje u NATO, što je kao izraz političke volje potvrđeno i u parlamentima BiH. „Mi u Republici Srpskoj dobro znamo da je BiH država koja ima svoj suverenitet, svoju stolicu u Ujedinjenim nacijama i koja bi trebalo da ima i stolicu u Partnerstvu za mir i NATO“, govorio je tadašnji predsednik RS Dragan Čavić u Skupštini tog entiteta.

Nakon reforme, BiH je ubrzanim koracima počela da ispunjava uslove za prijem u NATO. Zaustavljena je u trenutku kada ju je do ulaska u tu organizaciju delio samo jedan korak, aktivacija Akcionog plana za članstvo (MAP). Aktuelni predsednik RS Milorad Dodik danas negira pozitivne aspekte odbrambene reforme i traži povratak na „izvorni Dejton“. On se protivi ulasku BiH u NATO, a poslanici iz njegovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata sprečavaju donošenje odluka koje bi BiH stavile „pod kišobran“ moćnog vojnog saveza.

Uslovi za aktiviranje MAP još nisu ispunjeni

Najavljeno je da će generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji u Sarajevo dolazi u četvrtak (2.2), sa zvaničnicima Bosne i Hercegovine da razgovara upravo o uslovima koje bi ta zemlja trebalo da ispuni na putu ka evroatlantskim bezbednosnim sistemima. Ministarka odbrane BiH Marina Pendeš najavljuje da će nadležni tom prilikom predstaviti generalnom sekretaru rezultate koje su vlasti u njenoj zemlji ostvarile u procesu pristupa NATO. Ranije je rečeno da bi NATO ove godine trebalo da odluči o eventualnoj aktivaciji MAP, ali BiH još nije ispunila sve uslove.

Vojnopolitički analitičar iz Sarajeva Đuro Kozar podseća da je od samita NATO u Talinu, na kojem su za BiH precizirani uslovi za aktivaciju MAP, prošlo već sedam godina. „Glavni uslov, knjiženje perspektivne vojne imovine u BiH kao državne, još nije ispunjen i ne zna se kada će u celini biti realizovan. To su kasarne, zgrade komandi, poligoni i skladišta koje su Oružanim snagama BiH potrebne za izvršenje misija, ali RS, za razliku od Federacije BiH, ne želi da to bude katastarski iskazano kao državna imovina. Tako pola od 57 perspektivnih vojnih objekata još nije registrovano kao vlasništvo BiH, iako ih vojska u Banjaluci, Doboju, Bileći i drugim mestima u tom entitetu nesmetno koristi. U RS smatraju da je to njihovo vlasništvo i da bi tako trebalo i da ostane“, kaže Kozar za DW.

Promena stava u RS

Naš sagovornik objašnjava i zašto se u Republici Srpskoj sada osporava ranije opredeljenje za pristup Bosne i Hercegovine NATO. „Za ulazak u NATO, potrebno je ispuniti vojne i političke uslove. Iako su se ranije oba entiteta i najviši organi vlasti u BiH opredelili za evroatlantske integracije, establišment u RS sada opstruira približavanje tom vojnom savezu. RS insistira na tome da bi BiH, kao i Srbija, trebalo da bude neutralna, a traži i ukidanje OS BiH, odnosno ’demilitarizaciju’ zemlje. Sudeći prema bošnjačko-hrvatskim stavovima, takva inicijativa nije realna. Nije moguće demilitarizovati BiH dok se njeni susedi, Hrvatska kao članica NATO i Srbija kao ’vojno neutralna’ – naoružavaju. U takvim uslovima, BiH može da bude sigurna samo unutar NATO, i samo kao članica Severnoatlantskog pakta može da računa na strane investicije. Podsećam da je onima koji nameravaju da ulažu na strana tržišta najvažnije da je zemlja u koju ulažu stabilna i sigurna. I, ako je to moguće, pod kišobranom NATO“, kaže Kozar.

On ističe da bi u BiH, a posebno u RS, trebalo više da se govori o tome šta država dobija ulaskom u NATO i koliko su u ekonomskoj i drugim oblastima profitirale zemlje koje su u tom Savezu. „Članstvo u NATO nije samo garancija bezbednosti, već i prilika da BiH, usvajanjem standarda i vrednosti koje zagovara NATO, postane savremena država u kojoj su demokratija, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava trajne kategorije“, ističe Kozar. Sarajevski analitičar veruje da interes NATO za BiH neće opasti, uprkos političkim previranjima na globalnom planu i promenama u vrhu ključne članice NATO – Sjedinjenih Američkih Država.

BiH i NATO u globalnom okviru

„Ubeđen sam da će interes NATO za BiH biti još i veći. Zar bi generalni sekretar Jens Stoltenberg uopšte dolazio u Sarajevo da je drugačije? NATO je garant vojnog dela Dejtonskog sporazuma, pomaže reformu Oružanih snaga BiH, a ima i svoj štab u Sarajevu. NATO ima razloga i za strateško opredeljenje za BiH, tim pre što je Rusija ’bacila oko’ na entitet RS. Što se tiče poruka koje ovih dana u svet šalje novi američki predsednik Donald Tramp, tu ne bi trebalo izvlačiti pogrešne zaključke. Tramp je za NATO, ali će on insistirati na tome da i druge zemlje-članice izdvajaju više sredstava za Savez. Značajne su i poruke novog američkog ministra odbrane Džejmsa Matisa koje se odnose na Kosovo, a koje bi mogle da rasprše moguće srpske snove o vojnom povratku u bivšu pokrajinu“, kaže vojnopolitički analitičar Đuro Kozar.

Jens Stoltenberg dolazi u Bosnu i Hercegovinu u vreme kada se očekuju rezultati istrage o učešću pripadnika Oružanih snaga BiH u obeležavanju „neustavnog“ Dana Republike Srpske 8. i 9. januara ove godine, ali su iz Ministarstva obrane BiH demantovali navodi da poseta generalnog sekretara NATO ima veze s tim događajem.