Nemačka privreda s optimizmom dočekuje 2022.

Institut za nemačku privredu (IW) objavio je svoju godišnju prognozu u kojoj se sumiraju očekivanja 48 strukovnih privrednih udruženja. Istraživanje je sprovedeno u više od 2.800 firmi širom Nemačke i to u novembru, dakle onda kada se već znalo da ponovo raste broj novozaraženih i da preti novi soj virusa. Znalo se već tada i za poskupljenja i sve ozbiljniju inflaciju, kao i za to da je proizvodnja još uvek ugrožena zbog problema u snabdevanju. A znalo se i da je u Berlinu – nova vlada.

Sve su to faktori koji teraju na oprez, ali rezultat ispitivanja pokazao je „širok optimizam“ u praktično svim privrednim granama, kaže direktor Instituta Mihael Hiter. On čak koristi izraz „izuzetna atmosfera očekivanja“, bez obzira na to što su razlike u očekivanjima između privrednih grana uobičajena stvar: kad optimizam zahvati sam kraj privrednog lanca, npr. turizam i potrošnju, onda početak lanca, teška industrija i mašinogradnja, obično tone u pesimizmu.

Jedinstvo u optimizmu

Veliki je izuzetak dakle to što su sada optimisti gotovo svi. Doduše, šest od 48 strukovnih udruženja izjavljuje da danas stoje znatno lošije nego pre godinu dana. To su listom one privredne grane koje su najteže pogođene merama protiv pandemije.

Kao primer Hiter navodi sektor koji se bavi organizacijom sajmova. Prošle i ove godine je, naime, otkazano 70 odsto tih manifestacija. Teško je pogođena i brodogradnja, pre svega kruzera koji su se pre pandemije masovno naručivali.

Pojavili su se i neki novi problemi, na primer u industriji papira. Rad od kuće, ali i sve manji tiraži novina, desetkovali su pouzdane izvore starog papira za reciklažu, što je pak njegovu cenu lansiralo nebu pod oblake. Neposredna žrtva mera protiv pandemije svakako je i sektor uslužnih delatnosti, podseća Hiter. Ali čak i u tim navedenim privrednim granama gotovo niko ne očekuje da će biti gore.

Nešto manje optimizma je u finansijskom sektoru gde se pre svega žale na niske marže. Ujedno, svet novca postaje digitalan tako da će neminovno biti još zatvaranja klasičnih ekspozitura banaka. Ali i u bankama vide da u privredi vlada optimizam i da se spremaju nova ulaganja, tako da i finansijski sektor očekuje bolje dane, barem kroz kreditne poslove.

Još je najmanje optimizma u građevinskom sektoru, ali samo zato što ta oblast i nije previše trpela zbog korone. 

Biće posla, zarade i ulaganja

Hiter ukazuje da je Nemačka relativno dobro prošla kroz ovu krizu, barem kad je reč o tržištu rada. On hvali politiku koja je brzo i efikasno pomogla tako što je pomogla zaposlenima koji su morali ostati kod kuće, što je mnoge spasilo od otkaza i biroa rada.

Posla će biti: u 21 od 48 sektorskih udruženja kažu da će im sledeće godine biti potrebno još ljudi. To važi za farmaceutsku, metalsku i elektroindustriju, za špediciju i informatiku, ali i u sektoru lizinga i investicionih poslova, baš kao i u oblasti marketinga. Štaviše, mnogi preduzetnici već sada se pitaju da li će uopšte moći da nađu ljude koji su im potrebni.

Čeka se država

Ipak, Hiter upozorava da ekonomski uzlet „neće doći sam od sebe“. To bi trebalo da podrže i zakonodavci. „Država konačno mora da pokaže sposobnost da deluje“, kaže šef Instituta za nemačku privredu.

Pa čak i tu vlada umereni optimizam. Svi znaju da je sadašnji nemački kancelar Olaf Šolc, kao ministar finansija u prethodnoj vladi u velikoj meri zaslužan za mere podrđke zaposlenima tokom korone, što je ujedno spasilo mnoga preduzeća. S druge strane, poznati su i ciljevi u zaštiti klime vladajuće koalicije, kao i „ogromne investicije“ koje se najavljuju u koalicionom sporazumu.

U privredi se može čuti da i nova koalicija zna da te ciljeve neće moći da postigne ako stvari budu išle kao do sada. Sada bi dakle trebalo preći s reči na dela – odnosno na novac. „Konkretno pitanje glasi: kako će država da oblikuje svoje delovanje tako da ono bude efikasno i pouzdano?“ To se, smatra Hiter, mora pokazati u najskorijem roku.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu