Paralelni svetovi tajnih službi
8. decembar 2017.
I tema i organizator tribine bili su svojevrsna provokacija: organizator je Društvo Roberta Hafemana, nazvano po žrtvi progona istočnonemačke tajne policije Štazi, a tema – „Šta će ostati? Državna bezbednost i budućnost (tajnih) službi“. Klemens Bininger, na kraju svog mandata kaže da smatra da su se, u periodu dok je on bio na čelu parlamentarnog Odbora za tajne službe, bar dve od njih tehnički popravile: Savezna obaveštajna služba (Bundesnachrichtendienst, BND) i Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka (Bundesamt für Verfassungsschutz, BfV) dobili su više novca i bolju opremu. Ali, dodaje, one bi još morale da se potrude kako bi stekle bolji ugled.
Pročitajte još: Tajna služba koju zakon ne zanima
Prema Biningerovom mišljenju, protekli mandat pre svega je obeležio skandal oko pitanja koliko su tajne službe i same bile upletene u zločine neonacističke terorističke grupe Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU). Na tom primeru on svodi i bilans rada parlamentarnog Odbora: „Ranije je, iz čistog refleksa, sve bilo tajno, šta god da pitamo.“ Vodila se prava bitka za svaki papir, a ni Odbor nije imao nikoga ko bi se sve vreme time bavio. Sada međutim postoji posebni poverenik za to, a ubrzo će biti formiran čitav štab s dvadesetak ljudi.
Doušnici su bili „gomila kriminalaca“
Bininger je bio i na čelu Istražnog odbora o aktivnostima ekstremno desne NSU i kaže da nije zadovoljan onim što je postignuto. Na tom primeru moglo se videti da tajne službe suviše „žive svojim sopstvenim životom“ i da su se neprestano krile iza fraze o „zaštiti izvora“. Klemens Bininger: „Ali ako je neki izvor suviše blizu zločinu, onda ni zaštita izvora ne može više da bude apsolutna.“
I upravo među neonacistima tumara „gomila manje-više kriminalnih doušnika“. Neki od njih pravosnažno su osuđeni zbog teških zločina. Služba za zaštitu ustavnog poretka obećala je da će se oprostiti od takvih osoba i da im one više neće biti doušnici. Samo, da li će na taj način ta služba, inače formalno podređena Ministarstvu unutrašnjih poslova, zaista postati transparentnija – u to iskreno sumnja drugi učesnik tribine, berlinski političar stranke Zelenih Volfgang Viland. On uočava da tu postoje dve „svete krave“ iza kojih će tajne službe uvek da se kriju: jedna je ta „zaštita izvora“, odnosno doušnika, a drugo su „poverljivi podaci“ koji su došli iz neke strane tajne službe.
Pročitajte još: „Obaveštajci rade za svoj račun“
I službe „pevaju“ samo ako se pritisnu
To u kolikoj meri su tajne službe spremne da skrivaju svoje poslove od bilo kakve civilne ili političke kontrole, možda najbolje pokazuje „Akcija konfete“ – kako je nazvano masovno uništavanje dokumenata u Službi za zaštitu ustavnog poretka. To se dogodilo samo sedam dana nakon što je razotkrivena grupa NSU. A i ona dokumenta koji su rekonstruisana i predočena prvom Istražnom odboru koji se bavio tim slučajem, otkrivena su samo zato što je služba „bila u toj meri stisnuta uza zid“ da je morala da udovolji tom zahtevu.
Dva političara – iako imaju različita mišljenja o onome što je u prethodnom periodu postignuto – ipak se slažu u tome da službe imaju izuzetno važan zadatak u borbi protiv svake vrste terorizma. Službama bi pomoglo – a one bi tu trebalo i same više da se potrude – kada bi o njima vladalo bolje mišljenje u javnosti. A ne bi ih se trebalo setiti „tek ako nešto krene po zlu“. Tome je u svakom slučaju doprinelo i saslušanje šefa tajne službe ovog oktobra koje je po prvi put bilo otvoreno za javnost. Ipak, poslanik Zelenih Viland smatra će te službe teško odviknuti od toga da „žive sopstvenim životom“.
Pročitajte još: Kancelarka – učesnica u veleizdaji?
A tu je i još jedan skandal koji se dogodio tokom proteklog mandata: otkriće – i to preko dokumenata objavljenih na internetu – da je američka tajna služba NSA naveliko prisluškivala i nemačke državljane, pa čak i zvaničnike. A da je nemačka služba BND to u najmanju ruku znala, ako im nije i aktivno pomagala. Kako se to dogodilo – to svakako spada u odgovornost i onoga ko je zadužen za sadržajni nadzor njihovog rada. A to je, podseća Viland, nemačka kancelarka Angela Merkel.