Rusija pokazuje mišiće na Mediteranu

Izveštaji o povlačenju ruskih kadrova iz pomorske baze u sirijskoj luci Tartus su pogrešni, saopštilo je u četvrtak (27.6.) rusko Ministarstvo odbrane u Moskvi. U Tartusu nema vojske, jer su snabdevanje ruskih ratnih brodova „odavno preuzeli civili“, navodi se u saopštenju.

Poruka u stvari glasi: Tartus ostaje baza ruske mornarice na Mediteranu. Ipak, Moskva se očigledno priprema za mogući gubitak. Odavno se spekuliše da će se Rusija, u slučaju promene režima u Damasku, odreći svoje baze u Tartusu. Sada su izgleda pronašli alternativu.

Kipar umesto Sirije

Ruska vlada pregovara sa Kiprom o produžetku saradnje u vojnoj oblasti. Moguće je da će ruska avijacija koristi bazu u Pafosu. To je u ponedeljak (24.6.) rekao kiparski ministar inostranih poslova Janis Kasulides za radio „Glas Rusije“. Kipar i Rusija će uskoro razmatrati detalje, vojni sporazum bi mogao da bude potpisan u narednim mesecima.

„To svakako ima veze sa Tartusom“, ocenjuje za Dojče vele Margaret Klajn iz berlinske fondacije „Nauka i politika“. „Čak i da ruska vlada polazi od toga da sirijski predsednik Bašar al-Asad ostaje na vlasti, to bi u budućnosti moglo da se promeni“, kaže Klajn.

U međuvremenu, ruska mornarica je sve češće na Kiparu, 19. juna tri ratna broda su u luci Limasol (fotografija gore) bila da sipaju gorivo i nabave namirnice. U maju je bila krstarica „Moskva“ – to je perjanica ruske Crnomorske flote, i u julu će postati komandni brod ruske mornarice na Mediteranu koja se sastoji od 16 brodova.

Ruski favorit u Mediteranu

Nije slučajnost to što je Rusija, u potrazi za novom bazom na Mediteranu, izabrala Kipar. Obe zemlje imaju odlične ekonomske odnose. Kipar se i dalje smatra kao poreski raj za ruske kompanije. Pre nekoliko godina Rusija je Kipru odobrila milijarde kredita. Kada je Kipar bio na ivici bankrota u proleće 2013, pregovaralo se o novim kreditima. Međutim dve strane tada nisu mogli da se slože.

I tada je bilo spekulacija da će Rusija, u zamenu za novi kredit proširiti vojnu saradnju sa Kiprom. Ukoliko se to stvarno desi, to bi bilo nešto sasvim novo. Naime, prošle su skoro dve decenije od kako je Rusija u nekoj od zemalja Evropske unije imala vojno prisustvo. Poslednji put je to bilo u Nemačkoj, gde su ruske trupe do 1994, dakle i posle ujedinjenja, bile stacionirane u Istočnoj Nemačkoj.

Stopama Sovjetskog Saveza

Stručnjaci planove Moskve na Kipru vide u širem kontekstu. „Rusija želi ponovo da bude velika sila“, kaže Margaret Klajn. Do 2015. Rusija želi da obezbedi stalno pomorsko prisustvo u Mediteranu. Predsednik Vladimir Putin opisao Mediteran kao „strateški region“, u kojem Rusija ima svoje interese.

Radi se o floti kao u vreme Sovjetskog Saveza. Oko 30 do 50 ratnih brodova tada je imalo zadatak da motri na 6. američku flotu u Perijskom zalivu. Ruska mediteranska flota rasformirana je 1992, a sada će, čini se, da oživi, ali u manjem obimu. Planirano je da i do deset ruskih ratnih brodova stalno krstari po Sredozemnom moru.

Autori: Roman Gončarenko / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković