Ruska elita je malo nervozna
23. januar 2018.
Sedam dana je ostalo do dana kada će Izveštaj biti predat Kongresu. Ruska vlada i predsednik „već odavno su preduzeli mere predostrožnosti“, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. Rusku spoljnu politiku podržaće narod, a pokušaj da se ona „pritiskom na elite“ promeni – propašće, složio se s njim i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Tempirana bomba u predizbornoj kampanji
Rusija već nedeljama nagađa šta stoji u tzv. „Izveštaju o Kremlju“ koji bi američka vlada trebalo da preda Kongresu 29. januara. I mediji podgrevaju situaciju. Kada je Kongres u leto 2017. usvojio Zakon o sankcijama protiv protivnika – Rusije, Irana i Severne Koreje – zakonodavac je time u određenoj meri od Rusije napravio tempiranu bombu. A najkasnije 180 dana nakon potpisivanja Zakona, ministar finansija trebalo bi da nadležnoj kongresnoj Komisiji preda izveštaj. Rok – namerno ili ne – ističe usred kampanje za predsedničke izbore u Rusiji. Aktuelni vladar Kremlja u martu bi mogao da po četvrti put bude izabran za predsednika Rusije – a izveštaj se odnosi na elite koje su mu do sada bile verne.
- pročitajte još: Ranije je sve bilo bolje
Zakon o sankcijama delom je odgovor Vašingtona na postupke Rusije u Ukrajini, a još više na pokušaje mešanja u američku izbornu kampanju 2016. godine, što Moskva poriče. „Izveštaj o Kremlju“ mogao bi da prevaziđe sve što je do sada izašlo na videlo u spirali sankcija između SAD i Rusije nakon aneksije Krima. U njemu bi trebalo da bude pažljivo navedena celokupna ruska elita i to prema blizini Kremlju i vrednosti imovine. Kriterijumi su formulisani veoma uopšteno – radi se o oligarsima, visokim državnim službenicima svih nivoa moći, kao i šefovima državnih preduzeća. Takođe, radi se o njihovom bogatstvu, poslovima i rodbini – roditeljima, suprugama, deci, braći i sestrama.
Time nisu pogođene samo aktuelne elite bliske Kremlju, već i nekadašnji predstavnici. Osim toga, biće opisane veze tih Rusa s najvažnijim segmentima američke privrede i procenjen efekat mogućih sankcija. Jedan deo izveštaja trebalo bi da bude dostupan javnosti, a jedan ne.
Upozorenje na „Panamske papire“
U Rusiji se trenutno nagađa koja imena bi mogla da se nađu na spisku. Neki ruski mediji govore o 50 oligarha i njihovi rođaka, čime se broj penje na oko 300 osoba. Drugi izvori govore čak o destinama hiljada ljudi.
- pročitajte još: SAD kupuju ruski gas, a EU – ne sme?
Danijel Frid iz američkog trusta mozgova Atlantski savet, mišljenja je da spisak ne bi trebalo da bude preterano dugačak. „Ne radi se tu o bogatim Rusima, već o onima koji imaju veze s Putinom“, kaže Frid, koji je inače ranije kao diplomata u Stejt departmentu koordinisao politiku sankcija. „Putinovi unutrašnji krugovi i njegove poslovne veze biće javno predstavljene i on to ne može da spreči.“
Fridov kolega iz Atlantskog saveta, američki ekonomski stručnjak Anders Aslund, uveren je da se na listi neće naći samo oligarsi protiv kojih su sankcije već na snazi, već će, smatra, biti i novih imena. Aslund pominje čak dve nove grupe. Tu bi mogli da se nađu i oni koji „čuvaju novac za Putina“, kao na primer njegov prijatelj iz vremena kada je bio u Sankt Peterburgu – čelista Sergej Roldugin. Njegovo do sada nepoznato bogatstvo vredno više milijardi otkriveno je objavljivanjem „Pnamskih papira“.
Kraj jedne ere?
Izveštaj će raširiti nezadovoljstvo i sumnju, uverena je renomirana moskovska ekspertkinja za spoljnu politiku Lilija Ševcova. Ipak, ona ne očekuje da će oligarsi ustati protiv Putina. „Izveštaj o Kremlju“ okončava „čitavu jednu geopolitičku eru poslednjih 20 godina“, pri čemu su ruske elite bile „istovremeno integrisane u Zapad i bile protiv Zapada“ „Taj model funkcionisao je tako što se novac pravio u Rusiji, a na Zapadu, uz pomoć lobističkih struktura, trošio“, kaže Ševcova. Samo to će sada biti teže. Izveštaj je osnova, smatra ona, za novu američku politiku zastrašivanja protiv Rusije.
- pročitajte još: Ostaje Putin, ostaju i napetosti sa Zapadom
Danijel Frid kaže da bi „Izveštaj o Kremlju“, iako ne predviđa sankcije, mogao da izazove nove poteškoće. „Verujem da će Izveštaj poslužiti i tome da se poveća verovatnoća da se neko u budućnosti nađe na toj listi. To može da dovede do problema sa imidžom, ako neki zapadni preduzetnici i banke i dalje budu sarađivali s tim ljudima.“
Dilema ruskih elita
A koliko ozbiljno Moskva gleda na razvoj događaja? Anders Alsund između ostalog ukazuje da se Putin protekle godine sastao s vodećim biznismenima i u septembru i u decembru, dok se po pravilu s njima sastajao samo jednom – na kraju godine. Osim toga, prva runda tih razgovora bila je mnogo brojnija nego obično. Druga naznaka koja ukazuje na nervozu ruskih elita jeste najnoviji porast broja zahteva za dozvolom boravka ruskih biznismena na Malti, zemlji Evropske unije.
Izgleda da je deo ruskih elita u dilemi: vratiti novac iz inostranstva u Rusiju i sačuvati ga tako od sankcija ili obratno – pobeći na Zapad. Procene ruskih i zapadnih poslovnih krugova su da se događa i jedno i drugo.
- pročitajte još: Putin 4.0 – predsednik u ratno vreme
Ali u stvarnosti nisu samo ruske elite te koje bi mogle da budu pogođene novim američkim sankcijama. Vašington ne isključuje da će, između ostalog, postupati oštrije protiv ruskih proizvođača oružja. Moćna Alfa banka nedavno je najavila da, s obzirom na sankcije, neće više poslovati s takvim preduzetnicima. Sudeći po medijskim napisima, ruska vlada upravo radi na osnivanju ruske državne banke, kako bi zaštitila industriju oružja od sankcija. To su dakle te mere predostrožnosti i rizici o kojima je govorio Putinov portparol.