Zabrinutost za slobodu medija u Srbiji

Povodom pisma predsednika Evropske federacije novinara Arnea Keniga, upućenom predsedniku Srbije Borisu Tadiću u kome se izražava zabrinutost za slobodu medija, kao i bezbednost novinara u Srbiji, u briselskom sedištu Međunarodne federacije novinara (IFJ), kažu da je, usled demokratizacije društva u regionu, i samoj Srbiji, primetan „izvesan progres“ u oblasti medija, ali da i dalje postoje ozbiljni problemi.

„Prvi problem jeste fizička bezbednost pojedinih novinara, koji su pod policijskom zaštitom. Drugi je generalno slaba ekonomska i finansijska situacija u medijima, pogotovo onim van glavnog grada. Treći problem je odnos novinara, njihovih poslodavaca ili političara, odnosno dijalog između profesionalaca, njihovih menadžera i političke klase“, rekao je za Dojče vele direktor za Evropu u Međunarodnoj federaciji novinara Mark Gruber.

Gruber kaže da u Srbiji postoje razgovori o pokretanju sveobuhvatne reforme medijskog sektora, ali da to mora da bude urađeno ozbiljno, u dijalogu sa novinarima, njihovim udruženjima, sindikatima i urednicima. Intelektualna svojina, autorska prava i kolektivni ugovori takođe se moraju regulisati i zaštiti, kako bi se stvorili odgovarajući uslovi za rad novinara.

Iz Međunarodne federacije novinara poručuju da je politička i finansijska nezavisnost medija, pogotovo javnih servisa, neophodna. To udruženje koje okuplja 260.000 novinara iz 30 evropskih zemalja, među kojima su sve članice EU kao i zemlje koje to pretenduju da budu, prepoznaje i neke zajedničke karakteristike u medijima balkanskih zemalja.

„Znamo da u regionu Balkana postoje jaki indikatori da su novinari pod pritiskom od strane političara. Ponekad, kao recimo u slučaju Bugarske, političari verbalno napadaju i prete novinarima. To je apsolutno neprihvatljivo“, kaže Gruber.

Zajedničko za ceo region jeste i pitanje bezbednosti novinara, jer se u istraživačkom novinarstvu preuzimaju veliki rizici prilikom ispitivanja nekih ekonomskih, kao i tema vezanih za korupciju i kriminal.

„Znamo da u Hrvatskoj, Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji postoje primeri gde je novinarima, čak i njihovim porodicama, fizički prećeno jer su pokušali da izveštavaju o poljima koja su opasana za izveštavanje“, rekao je Gruber.

Još jedan zajednički „balkansko-medijski“ problem jeste onaj ekonomski. Tradicionalne, velike novinske kuće koje su izdavale dnevne novine polako nestaju. Sada su sve više prisutni elektronski mediji, blogovi, društvene mreže… Novi biznis-model još se traži, a osnovno pitanje jeste obezbeđivanje što dostupnije i kvalitetnije informacije za građane, ali i omogućavanje novinarima da budu adekvatno plaćeni za ono što rade.

Istovremeno, sloboda medija igra i značajnu ulogu u evrointegracionim procesima regiona. Sloboda štampe i izražavanja uopšte, u EU prepoznaju se kao osnovna ljudska prava.

„Na prvom mestu, EU mora da nadgleda poštovanje i primenu tih prava u zemljama koje žele da postanu deo Unije. Još je važnije da, kada zemlja uđe u EU, nastavi da poštuje ta prava. Probleme po tom pitanju videli smo u Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji i nedavno u Mađarskoj“, podseća direktor za Evropu u Međunarodnoj federaciji novinara Mark Gruber.

Inače, Međunarodna federacija novinara odlučila je da ove godine svoju godišnju skupštinu, od 15. do 17. juna, organizuje u Beogradu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković