Zapad ili Rusija: gde je Belorusija?
19. avgust 2020.
Pogled na geografsku kartu pokazuje posebnu poziciju Bjelorusije. Zemlja se na zapadu graniči sa članicama NATO Poljskom, Litvanijom i Letonijom, na jugu sa Ukrajinom, a na istoku sa Rusijom.
Belorusija međutim nije „tampon-država”, smatra Gustav Gresel iz Evropskog centra za međunarodne odnose (EFCR) iz Brisela. „Belorusija nije neutralna kao Švajcarska, Švedska ili Finska.“
-pročitajte još: Belorusija: nemačka uzdržanost je ispravna
Ta istočnoevropska zemlja je članica vojnog saveza – Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) kojim dominira Rusija. Članice organizacije su, pored Belorusije, Rusije i Jermenije, još i tri centralnoazijske države, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan. Na taj savez se prošlog vikenda pozvao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko. On je izjavio da NATO koncentriše svoje trupe na zapadnoj granici Belorusije, a nakon telefonskog razgovora sa njim, predsednik Vladimir Putin je rekao da će Rusija pomagati svom beloruskom savezniku „u okviru ugovornih veza“.
Optužbe na račun NATO
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg odmah je negirao Lukašenkove tvrdnje. Alijansa, tvrdi Jens Stoltenberg, nije stacionirala dodatne trupe u Poljskoj ili Litvaniji. Ona je, naglašava, „strogo defanzivna“ i „spremna da zaustavi svaku agresiju protiv NATO-saveznika“. Predsednik Lukašenko je nakon toga izdao naredbu da se počne s vojnim manevrima na zapadnoj beloruskoj granici.
Šef države pokušava da konstruiše napade spolja kako bi Rusiju ohrabrio na vojni angažman u njegovu korist, ocenjuje Gustav Gresel. „Ali Putin nema nameru to da uradi. Sve dok Belorusija ne pređe crvenu liniju, dakle dok se drži ugovora o državnoj uniji, ekonomskoj i vojnoj saradnji, Rusija neće napasti“, kaže Gresel za DW.
Rusija ne podržava Lukašenka po svaku cenu
Prema proceni tog eksperta, Rusija ne igra na kartu autokrate Lukašenka – Moskvi je važno da Belorusija bude i ostane proruska. Promena vlasti, kaže Gresel, Kremlju ne bi bila neugodna sve dok to nije povezano sa Zapadom, EU ili čak NATO.
Ali to tako i ne izgleda. Opozicija nije postavila zahtev da Belorusija mora da krene u pravcu EU. Opoziciona političarka Marija Kolesnikova je za nemački list „Velt am zontag“ rekla da su sankcije koje EU sada najavljuje protiv pojedinih političara, pre kontraproduktivne. To će, kako je dodala, pre da optereti klimu u kojoj se odvijaju razgovori između vlade i opozicije. „Sankcije dolaze prerano“, rekla je Kolesnikova.
Diplomate EU u Briselu već danima upozoravaju da Rusiji ne bi trebalo pružiti nikakav izgovor za tvrdnju da se Unija meša spolja. Predsednik Savetu EU Šarl Mišel u diplomatskom maniru je rekao da ljudi u Belorusiji imaju pravo da sami da odluče o svom rukovodstvu i to bez nasilja. Direktan zahtev za ostavkom predsednika Lukašenka – nije uputio.
-pročitajte još: Belorusija: ekonomska strana krize
I nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik Vladimir Putin su navodno u telefonskom razgovoru koji je vođen u utorak bili saglasni u tome da ne bi trebalo da bude „mešanja spolja“.
Bez poređenja s Ukrajinom
Ruska vojska bi mogla da zauzme Belorusiju za nekoliko dana, iako u toj zemlji ne postoji velika ruska vojna baza. Ali Kremlj verovatno nema interesa za takvu intervenciju, smatra Gresel iz Evropskog centra za međunarodne odnose.
Belorusija se ni u kom slučaju ne može porediti sa Ukrajinom, smatra on. Tamo je, podseća, Putin nakon prozapadnog zaokreta 2014. godine anektirao Krim i započeo rat na istoku Ukrajine. U Belorusiji je, ocenjuje Gresel, stanovništvo više proruski orijentisano. Te dve države su ugovorima povezane u jednu Uniju. Zbog čega dakle umarširati?
Više je problem prevrtljiv kurs ugroženog predsednika Aleksandra Lukašenka. Nekoliko dana uoči on je naredio da se uhapse 32 Rusa pod optužbom da su ruski vojnici i da imaju nalog da destabilizuju Belorusiju. Ruskoj volji da izgradi veliku vojnu bazu u Belorusiji Lukašenko nikada nije udovoljio. On je uvek bio „pohlepan za nezavisnošću“ i čak je uspostavljao labave veze s NATO.
Belorusija učestvuje u nekim programima NATO, pa je čak razmišljala i o zajedničkim manevrima. Taj prevrtljivi kurs između dve strane Evropska unija je 2016. godine pohvalila ukidanjem sankcija protiv rukovodećih krugova u Minsku.
Neki komentatori pretpostavljaju da bi Rusija mogla da se osloni na to da na eventualnim novim izborima bude izabran proruski, ali moderan naslednik Lukašenka. Kandidat bi mogao da bude Viktor Babarika. Lukašensko je uhapsio Babarika kada se on kandidovao na predsedničkim izborima. Babariko je šef jedne beloruske ćerke-firme Gasproma i zalaže se za nezavisnost – i od Zapada i od Rusije.
-pročitajte još: Jesen diktatora Lukašenka
Ukrajina dakle ne može da se poredi sa Belorusijom, ali šta je sa Jermenijom? Tamo je tokom tzv. „Baršunaste revolucije“ u aprilu 2018. godine proruski premijer zamenjen jednim za kojeg se pretpostavlja da je više orijentisan ka Zapadu. Kremlj je čekao i posmatrao.
Danas je Armenija daleko od toga da npr. izađe iz ekonomske unije ili vojnih ugovora sa Rusijom. Premijer Jermenije i bivši vođa na protestima Nikol Pašinjaj, danas više važi za Putinovog prijatelja.