Krupne ribe ne smeju da se izvuku
Džems Robert Liang, nemački državljanin i od 2008. godine zaposlen kao inženjer Folksvagena u SAD, već je septembra prošle godine priznao da je radio na ilegalnom softveru kojim je Folksvagen manipulisao rezultate testova izduvnih gasova. Zbog toga što je priznao krivicu, državno tužilaštvo je tražilo znatno manju kaznu od maksimalne. Na kraju je osuđen na 40 meseci zatvora i kaznu od 200.000 dolara. Liang je sarađivao s pravosudnim organima i pomogao im da dobiju uvid u rabote „kompanije koja je u težnji za osvajanjem tržišta i ostvarivanjem profita izgubila etičko sidro“.
Pri tom se ne sme zaboraviti da je cilj osvajanja tržišta i smene japanskog konkurenta Tojote s pozicije najvećeg proizvođača automobila na svetu bio cilj koji je postavio Martin Vinterkorn, šef Folskvagena od 2007. do izbijanja skandala 2015. godine. Svojim odlaskom uz masne otpremnine je pre dve godine tek naizgled preuzeo odgovornost za skandal.
Vinterkorn još danas tvrdi da manipulacije oko dizel-motora nije naredio niti da je o njima bio obavešten. Državno tužilaštvo u nemačkom Braunšvajgu doduše vodi istragu protiv njega, ali još nije podiglo optužnicu.
Do sada su krivični postupci pokrenuti samo protiv nižerangiranih u hijerarhiji koncerna – osim Lianga, to je još petoro ljudi u Nemačkoj i dvoje u SAD. A to se uklapa u Folksvagenovu verziju priče da su softver za manipulaciju skrojili tehničari i inženjeri, a da šefovi, eto, pojma nisu imali.
Ta teorija sve manje drži vodu nakon pojedinosti koje su izašle na videlo proteklih sedmica. Na primer da su se lideri svih nemačkih proizvođača automobila godinama sastajali u tajnim radnim grupama kako bi se dogovarali oko problematike dizel-motora. Ljudi iz Audija su navodno već pre nekoliko godina upozoravali da bi manipulacija sa vrednostima izduvnih gasova mogla da bude otkrivena. A jedan uhapšeni bivši inženjer Audija tvrdi u dokumentu kojim se brani da je šefovski sprat koncerna još 2006. znao za manipulacije. Šef Audija tada je bio Martin Vinterkorn.
Njegova tvrdnja da nije ništa znao ne uklapa se u imidž šefa koncerna koji se brine za svaki detalj, a koji je Vinterkorn godinama negovao. Pred jednim novinarom Špigela se 2013. godine pokazao kao suvereni kormilar koncerna koji je opsednut detaljima pa je ovaj napisao: „Gleda on auto izvana, gleda i gleda, nos je približio vrućem metalu. I šta vidi? Na rubu poklopca motora je sivi lak malo deblji nego inače. Vinterkorn očima traži svog asistenta i daje mu znak.“
Malo je verovatno da šef kojega zanima i najmanja nepravilnost u nanošenju laka nije ništa znao o manipulacijama. „Mali završe s omčom oko vrata, veliki se izmigolje“ – tako glasi jedna nemačka poslovica. Ali da to nije uvek tako pokazuje primer iz Južne Koreje gde je upravo naslednik imperije Samsunga osuđen na pet godina zatvora.
Ne zna se još hoće li Martin Vinterkorn morati pred sud. Ali to je sve izglednije sa svakim novim procesom koji se pokrene u slučaju manipulacija dizel-motorima.