Merkelova oprostila Zagrebu?

Šefica nemačke vlade u Dubrovnik stiže na sastanak inicijative Brdo-Brijuni koja okuplja čelnike zemalja jugoistočne Europe. Na istom mestu će se naći predsednici država proizašlih iz federativne Jugoslavije čije se područje u velikoj meri kolokvijalno naziva regionom, a pridružiće im se i predsednik Albanije. Angela Merkel je u ovom sastavu počasna gošća koja na toj poziciji nasleđuje francuskog predsednika Fransoa Olanda. Na dnevnom redu su infrastrukturna konsolidacija evropskog prostora i, što je nekim zemljama još važnije, nastavak proširenja EU.

U trenutku kada je kraj Svetskog prvenstva označio povratak nezaposlenosti i teške ekonomske situacije na listu prioriteta hrvatskih građana, mnogi u dolasku Merkelove vide oprost Hrvatskoj i kraj zahlađenja koje je nastupilo zbog slučaja Josipa Perkovića. Naime, Hrvatska je dugo odbijala da izruči bivšeg šefa jugoslovenskih tajnih službi Nemačkoj koja ga je tražila zbog ubistva na njenoj teritoriji. Štaviše, Zagreb je promenio zakon o ekstradiciji samo nekoliko dana pre ulaska u EuU, sve kako bi sprečio primenu evropskog naloga za hapšenje.

Prava šefica EU

Slično kao u Srbiji, i deo hrvatske javnosti podržava provincijalan odnos prema Nemačkoj, što primećuje i komentator Novosti Marinko Čulić. Merkelova je u medijima nominovana kao, ako ne stvarna šefica, onda bar kao najmoćnija žena EU koja vedri i oblači u zemljama članicama. Uz to građani nisu zaboravili snažnu podršku nemačke hrvatskoj samostalnosti tokom ratnih godina.

„Mislim da je Merkelova stavila odnose s Hrvatskom na niži novo. Šta bi sad tu trebalo da bude? Neka silna ljubav?“, pita se Čulić. „To su dve članice EU; jedna velika, druga mala. U tim relacijama treba gledati. To su uobičajeni odnosi dve zemlje. Između njih postoji nešto više, ali to ne treba gledati kroz odnose kakvi su bili devedesetih godina“, priča Čulić DW. Podseća na pesmu Danke Deutschland kojom je Hrvatska devedesetih nespretno zahvalila Berlinu na priznanju nezavisnosti.

Politički analitičar Davor Gjenero ipak misli da su odnosi nagriženi te da se neće popraviti sve dok Hrvatska ne počne da se ponaša kao ozbiljna članica EU. „Poseta gospođe Merkel nije bilateralna poseta Hrvatskoj, već nemačko obraćanje zemljama zapadnog Balkana“, kaže naš sagovornik. „Ovde očigledno nije reč o prevladavanju krize koju je premijer Milanović izazvao neodgovornim ponašanjem i činjenicom da se Hrvatska u prvim evropskim koracima ponašala kao neverodostojna članica.“

Vetar u leđa za HDZ?

Dolazak nemačke kancelarke mogao bi da osnaži opozicioni HDZ čiji šef Tomislav Karamarko tvrdi da je stranka prošla katarzu te da je spreman preuzeti vlast od levo-liberalne koalicije čiji rejting iz dana u dan tone. Oni koji duže pamte sećaju se da je Merkelova lično i otvoreno u izbornoj kampanji već jednom podržala HDZ i njenog tadašnjeg šefa Ivu Sanadera, koji je sišao s vlasti utopljen u brojnim korupcijskim aferama. Za očekivati je stoga, da će ovoga puta podrška politički srodnom HDZ-u biti nešto diskretnija, ali i da neće izostati.

Gjenero napominje da za razliku od evropskih socijalista, Evropska narodna partija daleko više brine o svojim članicama u zemljama Unije. „Merkelova kao jedan od ključnih lidera narodnjaka u Evropi sasvim sigurno pomaže HDZ. Osim toga, HDZ-ovci su najavili da će, ako osvoje vlast, državu voditi prema paradigmi koju je uspostavila Merkel. Svoj program izrađuju uz pomoć nekih njenih savetnika. Ona svojom političkom snagom u Nemačkoj i Evropi jača HDZ u Hrvatskoj.“

Uloga Hrvatske u regionu

Zvanični Zagreb šalje jasne poruke podrške svim državama regiona koje se nalaze na evropskom putu. Ipak, deo građana i manji deo političara ne podržavaju takav benevolentan stav verujući da Zagreb svojim položajem treba da uslovljava rešavanje problema s Beogradom s kojim deli ratnu prošlost. No, kako smatra Gjenero, Hrvatska vlada mora slediti pragmatične spoljnopolitičke ciljeve. „Nijedna alternativna vlada ne bi vodila drugačiju spoljnu politiku. Hrvatskoj je u interesu da se evrointegracije nastave i da se susedstvo evropeizira.“

Položaj Hrvatske u regionu je jako važan, kaže Čulić, obzirom da je vezana za taj deo Balkana više od Slovenije koja je nominalno kvalifikovanija da bude predvodnica, medijator za druge zemlje koje tek treba da uđu u Uniju. „Hrvatska je ipak podelila mnogo više sudbinu regiona od Slovenije, a sada je kao nova članica u položaju da bude pomoć i savetodavac. Taj stav šefice diplomatije Vesne Pusić je realan i vrlo dobar.“

Ali Pusićeva uskoro verovatno više neće biti ministarka. Druga administracija je, prema istraživanjima javnog mnjenja, na vidiku. Dođe li zaista na vlast, upravo Angeli Merkel bliži HDZ moraće da se bori protiv bujanja radikalne desnice, sve glasnijeg govora mržnje, ograničavanja ljudskih sloboda – i sve primetnijeg evroskepticizma.